Saković: Domaći ratari neće biti ugroženi uvozom pšenice

Vukosav Saković je napomenuo da to što Srbija uvozi pšenicu iz susedne Mađarske može samo dobro da utiče na ovu žitaricu u našoj zemlji.

"Uvoz iz Mađarske oko 30.000 tona kvalitetne pšenice za poboljšanje kvaliteta domaće pšenice i brašna po zahtevu konditora neće nanetiti štetu domaćim proizvođačima, već može da utiče na povećanje cene te kategorije žitarice. Srbija u normalnim klimatskim uslovima proizvodi najviše kvalitetne pšenice u regionu, ali je njen kvalitet prošle godine pokvarila kiša u maju kada je ta žitarica cvetala," objasnio je Saković.

Za lošu prošlogodišnju pšenicu kriva kiša u periodu cvetanja

Kvalitetna pšenica uvozi se iz Mađarske na inicijativu konditora koji su objasnili da u Srbiji ne postoji trenutno brašno odgovarajućeg kvaliteta, te da im je potrebna pomenuta pšenica kako bi uspeli da proizvedu hleb i druge pekarske proizvode od kvalitetnog brašna.

Saković je objasnio da su za loš kvalitet prošlogodišnje pšenice u Srbiji krive padavine u maju mesecu koje su izazvale pojavu bolesti što je uticalo na sam kvalitet ove ratarske kulture.

"Proizvođači nisu zbog raskvašenog terena mogli da uđu mehanizacijom u njive da bi je zaštitili odgovarajućim hemijskim preparatima. Zaštita je efikasna samo ako se obavi nekoliko dana nakon razvoja infekcije," poručio je Saković.

Put do kvalitetne pšenice u Srbiji konditorima otežava to što se neretko dešava da je ona pomešana sa onom koja nije zadovoljavajućeg kvaliteta. U našoj zemlji nema dovoljno mesta u skladištima da se kvalitetna pšenica odvoji od manje kvalitetne.

Ove godine pšenica u boljoj fazi razvijanja 

Međutim, uvoz pšenice iz Mađarske biće dobra prilika za ratare koji još uvek nisu prodali svoju kvalitetnu pšenicu. Oni će sada moći po boljoj ceni od 25 dinara po kilogramu da plasiraju na tržište svoju kvalitetnu skladištenu pšenicu.

Kada su vremenske prilike odgovorajuće i pogoduju proizvodnji ove žitarice, može se oceniti koliko će biti proizvedeno kvalitetne, a koliko pšenice za ishranu stoke.

"U godinama kada nema ekstremnih klimatskih poremećaja u Srbiji se proizvede oko 45 odsto kvalitetne pšenice i deset do 12 odsto za stočnu ishranu, ali je teško proceniti koliko je kvalitetne pšenice proizvedeno prošle godine," naveo je Saković.

On je podsetio da se pod ovom ratarskom kulturom nalazi oko 550.000 hektara površine ocenivši da je pšenica trenutno u boljoj fazi razvijanja nego u toku zime 2019. godine.

Međutim, za period cvetanja i razvoj u proleće biljkama je neophodna vlaga, a kako nema dovoljno padavina u toku zime postoji bojazan da pšenica neće imati potrebne zalihe vlage za proleće. S toga, Saković dodaje da bi bilo poželjno da što pre padne sneg, prenosi Danas.