SAD zbog žetve izdao 49 odsto više viza, ali radnici i dalje nedostaju

S velikim se izazovima susreću mnoge zemlje kada je u pitanju inostrana radna snaga u poljoprivredi jer, pandemija virusa korona mnogima je 'pomrsila konce'. Osim Nemačke, Italije i Španije s njihovim se nedostatkom bore i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Tamo se za vreme žetve poljoprivredni proizvođači i uslužne kompanije oslanjaju na inostrane radnike koji su ove godine bili sprečeni da dođu zbog COVID-19.

Nemačka: Upitno preko 280.000 sezonskih radnika u poljoprivredi

Stoga su proizvođači morali da zaposle srednjoškolce, vozače školskih autobusa i otpuštene radnike kako bi pomogli u žetvi i upravljanju mašinama. Ipak, neki od poljoprivrednika su za reuters otkrili nezadovoljstvo domaćom radnom snagom.

Kašnjenje žetve dovešće do više cene pšenice?

Poljoprivrednici i kompanije koje se bave žetvom teško pronalaze i zadržavaju radnike, a novi zaposlenici zahtevaju više obuke i često odustaju. Istovremeno, svako kašnjenje u ovom poslu moglo bi da rezultira povećanjem cena pšenice, ali i da stvori problem kada je u pitanju obezbeđivanje zaliha.

SAD je treći najveći svetski izvoznik pšenice, a za vreme pandemije potražnja za ovim usevom uveliko je porasla. 

Džoš Bekli obično računa na migrante koji obavljaju oko 30 odsto posla u njegovoj kompaniji "Beckley Harvesting Inc" sa sedištem u Kanzasu, a najčešća viza je H-2A koja im omogućuje da mesecima borave u SAD-u i obavljaju poslove u poljoprivredi. Ove godine nije imao zaposlene inostrane radnike, te je bio primoran da im nađe zamenu pri čemu kaže da mnogi Amerikanici nisu bili voljni da se prijave na takav tip posla.

"Nazvali bi me i rekli: Hej čoveče, mislim da ja ipak ne bih trebalo da napuštam dom s obzirom na stvari koje se dešavaju", kaže Bekli.

Donald Tramp krivac za uvoz radne snage?

Farmeri koji su odani pristaše američkog predsednika Donalda Trampa poslednjih godina postaju sve pouzdaniji u migrantsku radnu snagu. Naime, Trampova administracija i dalje izdaje vize za rad u poljoprivredi, a pritom u zapošljavanju sprečava tehničke radnike, studente i slične grupe sposobne za obavljanje posla.

Kompanije koje su angažovane za vršidbu polja u vlasništvu malih poljoprivrednika koji ne poseduju svoju opremu, takođe zapošljavaju migrante. One poseduju do 1.000 kombajna koji po američkim ravnicama i srednjem zapadu u vreme žetve obavljaju oko 30 odsto polja pod žitaricama.

Za 49 odsto porastao broj izdatih viza

Broj izdatih viza za upravljače poljoprivrednim mašinama porastao je na skoro 10.800 od oktobra 2019. do marta 2020., što je tipično za zapošljavanje radnika na kombajnima jer tamo žetva počinje već u maju. Prema podacima američkog Ministarstva rada, to je porast od 49 odsto u odnosu na godinu ranije. 

Ipak, mnogi nisu mogli da dođu u SAD kada je već počela žetva. Razlog su ograničena putovanja, stroža kontrola na granicama i strahovi od virusa korona.

Berba im zavisi od migranata - Italija traži najmanje 200.000 radnika

Rajan Hafner, vlasnik kompanije koja se bavi žetvom, planirao je kako će mu 10 inostranih radnika obaviti najveći deo posla, ali kada je žetva počela, na vreme su u SAD stigla samo njih četvorica.

"Američka radna snaga je vrlo suzdržana i neodlučna, a neki od njih su odustali već nakon prvog dana", rekao je Hafner.

Čak su i najveći poljoprivrednici koji poseduju svoju opremu imali poteškoće. Tako je Dag Zink koji obrađuje 28.000 jutara (oko 11.200 hektara) ostao bez zaposlenih jer oni iz Južne Afrike nisu stigli sve do kraja juna.

"Imali smo mnogo problema s radnicima koji nisu mogli da dobiju letove", kazao je Zink.

Poljoprivrednici u strahu zbog prihoda

Sve će ovo uticati na pokušaj vraćanja profita nakon što su nakon vrhunca u 2013. godini prihodi pali za oko 50 odsto. Pored toga, zarada je još upitnija, jer prodaja u Kinu ostaje neizvesna čak i nakon trgovinskog sporazuma.

Do sada je žetva ozime pšenice završena na 41 odsto proizvodnih površina što je u skladu s prethodnim godinama. Usev jare pšenice tamo će se vršiti već u avgustu, ali ako se nedostatak radne snage nastavi i dalje, mogla bi biti ugrožena žetva u severnim predelima i berba jesenjih kultura poput kukuruza.