Od početka žetve pšenice valjevske ratare deli još malo dana, a prve procene sa terena govore da će ovo biti prosečna godina. Očekuju se prinosi od 4,5 do pet tona po hektaru, a stručnjaci napominju da će na nekim njivama biti i manje roda.
Ove godine pšenicom je u valjevskom kraju zasejano oko 14.000 hektara. Ni ove godine ratari nisu imali idealne vremenske prilike, jer je veći deo parcela zasejan van optimalnog roka. Zbog blage zime bilo je i štetočina, a u maju kada je trebalo da bude padavina, bile su temperature oko 35 stepeni, pa ima dosta praznih klasova, jer nije došlo do oprašivanja. Sve u svemu, procena stručnjaka je da će ove godine biti prosečnih prinosa, od 4,5 do pet tona po hektaru.
"Svakako da će biti proizvođača i sa prinosima većim od pet tona pšenice po hektaru, i to tamo gde su poljoprivredni proizvođači primenili punu agrotehniku. Kod njih se može očekivati i šest, sedam pa i osam tona po hektaru. Ipak, kada se sve uzme u obzir, možemo biti zadovoljni. Što se tiče kvaliteta, to je još uvek rano prognozirati, jer su vremenske prilike nestabilne ima najava kiša, i ako bude padavina, onda će se umanjiti vrednost hektolitra i to će odneti deo kvaliteta", kaže stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne i savetodavne stručne službe Valjevo Snežana Stojković.
Ovog proleća poljoprivrednici su se suočili sa brojnim poskupljenima, kako goriva, tako i mineralnih đubriva, zbog čega su mnogi smanjili količinu prihrane ili čak odustali od nje.
"Poljoprivredni proizvođači su zbog brojnih poskupljenja bili primorani da štede, a i u samom startu su bile nepovoljne vremenske prilike za setvu, pa je dobar deo setve odrađen van optimalnog roka. Treba napomenuti i da su parcele kod nas usitnjene i da se radi sa zastarelom mehanizacijom, pa su sve to elementi koji odnesu deo prinosa."
Ako se posmatraju neke ranije godine kada je pod pšenicom bilo i više od 20.000 hektara, onda se može reći i da su površine smanjene, kažu iz PSSS-a.
"Ipak, ne treba zaboraviti ni činjenicu da je u proteklih 30 godina bilo perioda kada je pod pšenicom bilo zasejano samo sedam hiljada hektara. Poslednjih godina primetno je da postoji povećano interesovanje poljoprivrednika za setvu strnih žita, pre svega pšenice i to iz više razloga. Treba da se zna da je pšenica dobar predusev, to je gust usev koji čisti parcele od upornih višegodišnjih korova.
Drugo, pšenica je skroman potrošač mineralnih đubriva, pa se tako na neki način i odmara zemljište jer se kod nas na poljima uglavnom smenjuju pšenica i kukuruz. Pšenica se, kao i druga strna žita, uglavnom u našem kraju gaje u službi stočarstva. Mi nismo ratarski kraj, izuzimajući područje Uba", kaže Stojkovićeva.
Za razliku od kukuruza gde su u pitanju hibridi i mora se kupovati seme za setvu, kod pšenice to nije slučaj. Poljoprivrednici često jedne godine kupe seme, pa onda narednih nekoliko godina seju svoju koju požanju. Problem je, prema mišljenju stručnjaka, što se to seme ne štiti na adekvatan način, pa se javljaju određene bolesti.
Ratari Južnog Banata: Pšenica 50 dinara, smeniti ministra poljoprivrede
Kada se uporede cene, đubrivo je poskupelo četiri puta, malo se pominju nafta i da sredstva za zaštitu koji takođe imaju veću cenu, dok seme gotovo da nije poskupelo. Procene su da bi cena pšenice trebala da bude oko 50 dinara, kada se zna koliko mora da se uloži.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
