Prošle godine manje zasejanih površina pod pšenicom, ove - raznoliki prinosi

Žetva pšenice u Pčinjskom okrugu je u punom jeku i ako vreme bude pogodovalo žeteocima ovaj posao će biti završen do kraja ovog meseca. Kako žetva odmiče i prinosi su sve veći jer se pšenica žanje sa njiva gde su zasejane sve zastupljenije srednje rane sorte i primenjena celokupna agrotehnika. Ovakvim prinosima kumovala je i kiša koja je pala u junu i koja je najviše pogodovala pšenici zasejanoj na smoničnom zemljištu omogućivši bočnim bokorima da iznesu dobar rod.

Ove padavine, međutim, nisu imale veliki efekat na pšenicu zasejanu na lakšim zemljištima tako da su se bočni bokori na mnogim sortama osušili. Na biljkama je propao i list zastavičar, a bila je prisutna i fuzarioza klasa. Sve ovo je uslovilo da ove godine najbolje prinose daju domaće srednje rane i rane sorte.

Prinosi od 2,5 do sedam tona po hektaru

Savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Nada Lazović Đoković ističe da su ratari jesenas zbog suše bili prinuđeni da pšenicu seju i dva meseca posle optimalnog roka pa je ovom kulturom zasejano samo 5.000 hektara, što je za 70 odsto manje od planiranih površina. Otuda se sada u žetvi od njive do njive beleži raznoliki prinos koji se kreće u rasponu od 2,5 do sedam tona po hektaru.

Na konačne prinose pšenice pored preduzetih agrotehničkih mera i vremenskih prilika uticaće i poleganje useva gde će gubici sigurno biti veći od jedan odsto, kao i pojava potamnelih klasova (prisustvo patogena), prisustvo septorije na listu zastavičaru što će se odraziti i na kvalitet požnjevene pšenice.

"Prinosi će se kretati u proseku od 3,8 do 4,2 tone po hektaru što je za osam odsto više od prošlogodišnjeg proseka. Vlaga se kod požnjevene pšenice kreće od 12 do 14 odsto tako da ratari neće morati da je suše. Što se tiče hektolitara i on je dobar i kreće se od 78 do 83 kg, a primese maksimalno do odsto, a i vrednost proteina i glutena su solidni", kaže Lazović Đoković.

Strane sorte podbacile sa rodom

Ove godine poljoprivrednici koji su osnovnu obradu zemljišta uradili na pravi način i primenili sve agrotehničke mere ostvarili su prinose i preko sedam tona po hektaru. Na ogledima domaće sorte su dale odlične rezultate dok je kod nekih stranih sorti, koje imaju veliki genetski potencijal za bokorenje, zbog velike suše i nedostatka vlage u zemljištu došlo do odbacivanja sekundarnih stabala tako da su podbacile sa rodom.

"Ove godine naša poljoprivredno savetodavna i stručna služba je imala dva ogledna polja pod pšenicom. Jedno smo podigli na smoničnom zemljištu, a drugo na gajnjači. U predsetvenoj pripremi zemljišta smo na smonici primenili klasično oranje, a na gajnjači tanjiranje. Zasejana pšenica je dobro napredovala tako da smo u žetvi zabeležili za dve tone veće prinose na smonici u odnosu na gajnjaču", kaže naša sagovornica i dodaje da radeći oglede na ovaj način došli su do zaključka da poljoprivrednici moraju mnogo pažnje da posvete predsetvenoj pripremi zemljišta i da seju srednje rane sorte koje daju odlične prinose na našem području.

"Zadovoljni smo kvalitetom pšenice koji je ove godine odličan, međutim, mi nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede jer bi to motivisalo poljoprivrednike da primenjuju sve agrotehničke mere, seju deklarisane sorte pšenice sa kojima bi mogli da ostvare dobru zaradu."

Cena pšenice nedovoljna za pokrivanje troškova

Ova žetva će u Pčinjskom okrugu biti upamćena po velikim rasponima u prinosima koji su do sada zabeleženi samo kada je kvalitet pšenice bio u pitanju. Oni proizvođači koji imaju prinos do tri tone po hektaru biće na gubitku. Sadašnja cena pšenice nije dovoljna da pokrije njihove troškove jer se radi o malim površinama koje poskupljuju proizvodnju, a da bi se ostvarila dobra zarada pšenica bi trebalo da košta bar 21 dinar po kilogramu.

Prinosi pšenice neujednačeni - kvalitet dobar, početna cena oko 17 dinara

"Cena pšenice za poljoprivredne proizvođače kreće se do 19 dinara, a firme trguju po ceni od 17,30 dinara, pa ne treba očekivati veliko kolebanje cene. Na aktuelnu cenu hlebnog žita uticaće odnos ponude i potražnje. Ratari kojima je novac potreban sigurno će odmah prodati pšenicu mlinarima, a cena se kreće od 18 do 26 dinara. Najbolje bi bilo da sačekaju sa prodajom, jer će zbog pandemije virusa korona i poremećaja na svetskom tržištu pšenica kasnije više vredeti. Prvog septembra stupa na snagu i Zakon o robnim berzama tako da će i to ići u korist ratarima prilikom prodaje žitarica", poručuje na kraju savetodavac vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe i dodaje da je i ovogodišnja žetva ječma u Pčinjskom okrugu pri kraju i da se očekuje prosečan prinos od četiri do 4,5 tone po hektaru.

Za razliku od pšenice ječam je bez bolesti prošao veći period razvoja tako da je u fazi sazrevanja sačuvan list zastavičar što je uslovilo relativno dobar prinos i kvalitet zrna.