Procene prinosa ratarskih kultura u Evropi - kakve možemo očekivati?

Prema evidenciji Evropske agencije za praćenje useva (MARS) u Evropi se očekuju veći prinosi u odnosu na ranije prognoze. Kao glavni razlog navode poboljšane izglede u Francuskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj kao i nekoliko drugih zemalja južne i srednje Evrope koji su popravili one lošije prognozirane za Grčku i neke severne zemlje. 

Veći deo Evrope bio je pogođen hladnim razdobljima i to u vreme rasta i fenološkog razvoja useva. Uljana repica je bila u cvetanju pa je došlo do oštećenja, ali bez većih uticaja na prinos. Što se tiče jarih kultura, prema ovom izveštaju, one u pogođenim područjima su zaostajale u rastu, a zbog toga imaju veći rizik od suše. Međutim, manjak padavina u nekoliko regija EU nije imalo uticaj na potencijal prinosa, jer je sadržaj vode u zemljištu bio na povoljnom nivou.

Prolongirana setva širom Evrope

Što se tiče setve jarog ječma, ona je odložena u većini evropskih zemalja poput Mađarske, Hrvatske i Slovačke, a dobro je napredovala u severnoj i istočnoj Evropi. Međutim, niže temperature uticale su na klijanje i rast. U većini evropskih država setva je uglavnom bila zaključena u aprilu. Ali, vremenski uslovi su se u maju popravili i očekuje se poboljšanje useva u narednim nedeljama. U baltičkim zemljama i Švedskoj prolećna setva je dobro napredovala, ali hladno vreme je i tamo usporilo nicanje. Ovog meseca seje se i u Finskoj.

Šećerna repa posejana je u normalnom vremenskom periodu, do kraja aprila. Zabeležene su i velike štete od mraza, naročito u Francuskoj gde se 10 odsto posejane površine moralo presejati. Uzgajivači krompira suočeni su sa sličnim izazovima.

I setva kukuruza je bila prolongirana. Dobro je napredovala u Nemačkoj, Italiji, Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj, kao i kod nas, a kasnije je dovršena u Austriji i Mađarskoj. Kašnjenja beleže i Poljska, Češka i Slovačka.

Setvena kampanja suncokreta u aprilu je takođe produžena, ali je dobro napredovala. Nicanje je sporije, ali povećanje temperature trebalo bi da poboljša početni rast i osigura dobar rod. U Mađarskoj i Hrvatskoj je odgožena zbog hladnih i suvih uslova. U Rumuniji i Bugarskoj se dobro razvijala, ali je hladnoća uticala na nicanje. Slična kašnjenja primećena su u Slovačkoj, Češkoj, Austriji i Nemačkoj. U Francuskoj još uvek traje, a kiše početkom maja su stvorile povoljne uslove za nicanje.

Kakvi se prinosi očekuju?

Najveći prosečni prinos meke pšenice od 9,82 tone po hektaru očekuje se u Irskoj, a najmanji od 2,07 t/ha u Portugaliji, dok će u Hrvatskoj biti 5,32 t/ha. Za raž se najveći očekuje u Švedskoj i to od 6,31 t/ha, a najmanji u Portugaliji.

Ozimi ječam od 9.26 tona po hektaru prognozira se u Irskoj, a najmanji na Kipru. Što se tiče jarog, najveći rod od 7,40 t/ha očekuje se u Irskoj, a najmanji 2,73 t/ha u Rumuniji. U Hrvatskoj će on biti 5,57 tona po hektaru.

Najveći prinosi tritikalea se očekuju u Nemačkoj i to 6,14 t/ha, a najmanji od samo 1,57 t/ha u Portugalu. Najveći prosečni rod kukuruza od 11,8 t/ha trebalo bi da bude u Španiji, a najmanji u Bugarskoj sa 6,34 t/ha kukuruz. Za Hrvatsku se prognozira 8.52 tona po hektaru.

Najveći prinosi šečerne repe od 91,2 t/ha se očekuju u Španiji, a najmanji u Finskoj sa 42 t/ha. Najviše krompira po hektaru moglo bi biti u Belgiji i to 45 tona, a najmanje u Litvaniji sa samo 16 tona. 

Najveći prosečni prinosi uljane repice od 4,08 t/ha trebalo da bude u Belgiji, a najmanji u Finskoj s 1,46 t/ha. U Hrvatskoj se previđa 2,89 t/ha. Što se tiče suncokreta naša zemlja ima vodeće prinose od 3,02 tona po hektaru, a soja 3,04 t/ha.