Prinos solidan - čeka se konačna cena

Žetva suncokreta se na oko 40.000 ha, u srednjem Banatu, privodi kraju. Dosada je požnjeveno 95% površina, a narednih dana ratari će završiti taj posao i na parcelama na kojima je ova uljarica kasnije posejana. Ostvareni prinosi su različiti, od 2 do 3,7 t/ha. Kada se izračuna prosek, ostvareni prinos je 3-3,5 t/ha. Stanje na terenu je pokazalo da su ove godine kasnije sorte dale bolji rod u odnosu na suncokret koji je posejan u ranijim rokovima.

Akontna cena: 30-33 din/kg

Za Kornela Popija iz Torka žetva suncokreta je završena. Pod ovom uljaricom imao je 28 katastarskih jutara, što je gotovo trećina ukupnih površina koje obrađuje. Ovaj poljoprivrednik kaže da je rodom više nego zadovoljan.

"Ostvario sam prinos od 2 tone po katastarskom jutru. To je približno 10% manje nego lane ali, s obzirom na to da je ovo izuzetno kišna godina, ja sam prezadovoljan. Na mojim parcelama bile su zastupljene rane, srednje i kasne sorte zrenja, a proizvodnja je bila ugovorena. Suncokret sam predao po akontnoj ceni od 33 din/kg. Očekujem da na konačnom obračunu dobijemo još 3-4 dinara više", objašnjava Popi. Kornel je rekao da nije imao problema sa bolestima suncokreta, te da je ovogodišnji usev prskao samo jednom i to herbicidima protiv korova.

Prinos manji od prošlogodišnjeg

Suncoret je toploljubiva biljka. Obilne padavine od proleća do same žetve su dovele do smanjenja roda za 10-15%. Dok su biljke bile zelene, u punoj formi, nisu bile uočljive bolesti kao što je sklerocinija glave ili stabla. Pri kraju vegetacije, odnosno pred žetvu, bolest je bila sve vidljivija.

"Na pojedinim parcelama, naročito na onim, na kojima su bili zastupljeni manje tolerantni hibridi, pojavila se sklerocinija glave, a ređe i stabla. Sklerocinija stabla izazvala je polegnuće biljaka, u većoj ili manjoj meri, što je zavisilo od hibrida. Ovu godinu karakteriše i to da je suncokret zbog velike količine padavina bio znatno viši u odnosu na prethodne godine, pa su vetrovi, po kojima je ovaj region prepoznatljiv, uzrokovali polegnuće i lomljenje biljaka. To je još jedan od uzroka nešto manjeg prinosa", rekao je Serđo Okolišan, rukovodilac biljne proizvodnje PSS Zrenjanin.

Kada je reč o zrnu, Okolišan tvrdi da je suncokret ovogodišnjeg roda dobrog kvaliteta. U zrnu ima 40% ulja, a primesa, to jest nečistoća 2,5-3%. Procenat vlage na početku žetve bio je 12, a pred sam kraj kosidbe pao je čak i ispod 8%.

Strna žita posle suncokreta

U Srednjobanatskom okrugu posle suncokreta ratari uglavnom seju strna žita, najviše pšenicu. Jedan od osnovnih razloga je taj što se suncokret rano skida sa parcela, pa poljoprivrednicima ostaje dovoljno vremena za predsetvenu pripremu. A da li suncokret iscrpljuje zemljište, pitanje je za stručnjaka.

"Mnogi proizvođači kažu da je zemljište posle suncokreta iscrpljeno. Međutim, oni zaboravljaju da kažu da veliki broj njih uopšte ne obraća pažnju na osnovno đubrenje te ratarske kulture i na njenu kasniju prihranu, odnosno na unošenje azota. Mali broj poljoprivrednika koristi osnovna i azotna đubriva. U takvim okolnostima normalno je da analiza zemljišta kasnije pokazuje nedostatak azota, fosfora i kalijuma", naglašava Okolišan.

On je napomenuo da su oni primarni proizvođači koji su koristili makar i minimalne količine osnovnog i azotnog đubriva u proizvodnji suncokreta postigli znatno bolje prinose. A osim toga, u narednu setvu oni ne ulaze sa osiromašenim zemljištem.