Prednosti zelenišnog đubrenja

Prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede Dragane Stoiljković veoma je važno pre setve odabrati useve koji za kratko vreme obrazuju veliku vegetativnu masu, a oni pri tome moraju imati dubok korenov sistem pomoću kojeg će premeštati hraniva iz dubljih slojeva zemljišta u ornični sloj. Ona dodaje da se za zelenišno đubrivo najviše koriste mahunarke (leguminoze) jer one osim tih traženih osobina, takođe i fiksiraju azot iz vazduha i prenose ga u zemljište. To su pre svih detelina, lupina, stočni grašak, grahorica, dok se od nelegumoznih vrsta najviše koriste: uljana repica, suncokret, raž, ječam i slačica.

Proizvodnja jeftinija, nema troškova transporta

Stoiljkovićeva napominje da sledeći prinos, odmah nakon primene zelenišnog đubriva slabo povećeva prinos, ali posle uzastopne primene u periodu od 3-5 godina primetno je ozbiljnije povećanje prinosa. Treba uzeti u obzir da je proizvodnja jeftinija, a uz to ne postoje troškovi transporta đubriva. Stručnjaci tvrde da se na ovaj način zemljište obogaćuje sa 30-40 tona sveže organske mase po hektaru.

Najbolji efekat u kombinaciji sa drugim đubrivima

Dragana Stoiljković kaže da postoji računica da 20-30 t/ha zelene mase obrazuje organsku materiju kao 8-12 t/ha stajnjaka. Zelenišno đubrivo se iskorišćava tako što se zaorava na oko 15 centimetara dubine nekoliko nedelja pre korišćenja zemljišta. Najbolji efekat tog đubriva je kada se koristi zajedno sa drugim vrstama đubriva (organska i mineralna). Razlog je taj što stajnjak ubrzava razlaganje biljnih ostataka, dok upotreba kalijuma i fosfora, u preporučenim količinama obezbeđuje da se postigne optimalna količina hraniva u zemljištu. Osim uticaja na plodnost zemljišta zelenišno đubrivo utiče i na smanjenje sabijanja zemljišta nakon obilnih padavina u kratkom vremenu, kao i na smanjenje ispiranja hranjivih elemenata.

Lupina za gajenje na peskovitim zemljištima

Kao zelenišno đubrivo lupina se najviše gaji na beskrečnim i peskovitim zemljištima. Ona tu daje od 40 - 75 tona zelene mase po hektaru. Ta kultura se seje u martu, a treba je zaorati kada je većina biljaka u cvetu, odnosno početkom juna.

Stočni grašak daje 35 - 40 t/ha zelene mase. Za ovu vrstu je karakteristično da se brzo razlaže. Može se sejati u julu, ali i u septembru, oktobru i novembru. Stručnjaci naglašavaju da ga treba zaorati kada je oko 50% biljaka u cvetu.

Maljava grahorica za srednje teška zemljišta

Obična grahorica se za zelenišno đubrivo seje u julu ili avgustu na svim tipovima zemljištima i zaorava se kasno u jesen. Zbog poleganja, grahoricu, kao i stočni grašak treba sejati u smeši sa ovsem ili raži.

Maljava grahorica se uglavnom gaji na srednje teškim i peskovitim zemljištima. Može se sejati u julu, avgustu, septembru i oktobru. Seje se u istoj količini (120kg grahorice i 60kg ovsa) u smeši kao i obična grahorica.

Dobar nači đubrenja na teško pristupačnim terenima

Zelenišno đubrivo se najčešće koristi tamo gde zemljišta nemaju dovoljno humusa i tamo gde nema velike stočarske proizvodnje. To je odličan način organskog đubrenja na dalekim i teško pristupačnim parcelama.