Pravilnom prihranom ozimog žita do visokih prinosa

Za postizanje visokih prinosa ratarskih biljaka kao presudan faktor, potrebno je obaviti prihranu u proleće.  Prihranom biljkama se obezbeđuje potrebna količina azota, a vreme primene zavisi od sorte do sorte. Nekim usevima potrebna je manja količina azota pa se mora paziti da se prekomernom količinom ne izazove poleganje.

Ozimi usevi imaju dug period vegetacije i zbog toga je potrebno obaviti prihranu više puta, a većina biljaka zahteva samo dve. Vreme prihrane počinje polovinom februara, a prvo treba prihranjivati biljke koje su u fazi bokorenja. Jako je bitno ispoštovati rokove bez obzira da li ima snega ili ne. Izostanak ili kašnjenje imaće za posledice manje prinose ili čak i gubitak.

Najbolje je koristiti KAN đubrivo

Za prihranu na našim područjima, najbolje je koristiti KAN đubrivo. Ono sadrži biljci lakopristupačne oblike azota: nitratni i amonijačni, koji se uz malu količinu padavina spuštaju u zonu korenovog sistema i omogućavaju biljkama nesmetanu vegetaciju.

Pepeo drveta za popravak tla i đubrenje

Kada obaviti prvu prihranu 

Vreme obavljanja prve prihrane je kada dnevne temperature budu iznad 10 °C, a to je obično faza u kojoj usev ima 3 - 4 razvijena lista. Ako je prihrana dobro odrađena u jesen, dovoljna količina je 100 - 150 kg/ ha KAN.

Kod sorti pšenice sa malim brojem klijavih zrna po jedinici površine, vrlo je važno dovoljno rano izvršiti prvu prihranu azotnim đubrivima jer je njihova karakteristika da iz jedne posejane semenke, formiraju dva klasa. Rano u proleće, pre kretanja vegetacije takvim sortama neophodno je osigurati 185 - 220 kg/ha KAN-a dok domaće sorte zahtevaju 150 - 200 kg/ha.

Ječam je daleko najosetljiviji i kod upotrebe veće količine prihrane, može da dođe do poleganja pa za razliku od pšenice u prvoj prihrani ne bismo smeli da koristimo više od 150 - 180 kg/ha KAN-a.

Ukoliko se jesenje đubrenje nije adekvatno odradilo, potrebno je prihraniti sa NPK 20:10:10 ili NPK 15:15:15 u količini 200 kg/ha. Ova formulacija neće izazvati nikakve štetne posledice za biljku, ali neizvesna je ekonomska isplativost primene ove formulacije u prihrani.

Druga prihrana 30ak dana nakon prve

Druga prihrana obavlja se u trenutku zametanja klasića, dakle u početku vlatanja kada se biljkama značajno uvećava masa i lisna površina. Obično je to između 25 i 35 dana od kada smo primenili prvu. Koristi se 100 - 150 kg/ha KAN-a ili 80 - 100 kg/ha UREE, a osim toga, možemo koristiti i tečna đubriva kao što je UAN u količini 100 l/ha, ali moramo da pazimo da se primena uvek vrši rano ujutro ili uveče kada je veća vlažnost vazduha i kada ne može da dođe do ožegotina na listu zbog velike izloženosti suncu.

Trećom prihranom samo na pšenici

Treća prihrana koristi se samo kod pšenice, a utiče na njen kvalitet dok na povećanje prinosa nema nikakav veliki uticaj. Obavlja se u početku klasanja, a trebala bi da se primenjuje folijarno jer u ovoj fazi biljka ima puno zelene mase. Najčešće se koristi rastvor UREE (100 l/ha 20% rastvora).