Neki pokrovni usevi mogu malo da smanje buduće prinose useva, ali dugoročno gledano - isplati se zaštititi zemljište, kaže Maria Vilamil sa Univerziteta u Ilinoisu.
Pokrovni usevi posejani u delu godine kad je zemlja bez glavnog, efikasno štite istu od erozije. Te biljke svojim korenovim sistemom vežu čestice tla, a nadzemnom biomasom sprečavaju ispiranje finih čestica s površine. Takođe, pospešuju zadržavanje i upijanje vode u zemljištu i smanjuju gubitak hranljivih materija.
Poljoprivrednici se u svetu sve više odlučuju za ovu metodu očuvanja tla. Ali s nizom biljaka koje se mogu izabrati u složenim plodoredima, pravi izbor nije ni malo lak.
"Verujem da su pokrovni usevi vrlo važan alat za zadržavanje vode i hranljivih sastojaka u zemljištu", kaže za eurekalert Maria Vilamil, istraživač sa Univerziteta u Ilinoisu i članica Američkog društva za agronomiju.
Kako bi pomogla poljoprivrednicima u toj američkoj saveznoj državi da odaberu pravi pokrovni usev, Vilamil i njen tim odlučili su da testiraju nekoliko potencijalnih. Sejali su različite kulture između uobičajenog plodoreda kukuruza i soje.
"Želeli su da testiraju posebno one koji ne zahtevaju dodatni rad u proleće i druge koji se neće boriti s kukuruzom za resurse", objašnjava Vilamil.
Tamo poljoprivrednici preferiraju raž kao pokrovnu kulturu pre zasejavanja soje. Ta je žitarica uhvatila azot koji je ostao u zemljištu nakon prethodne sezone useva kukuruza. Ali, kada su poljoprivrednici planirali da uzgajaju kukuruz, radije su koristili mahunarke kao što je grahorica (Vicia sativa, lat.).
Ova kultura je mahunarka, što znači da može da obezbedi azot za kukuruz koji će se koristiti kasnije u sezoni. Takođe koristi manje vode od raži, što znači da on neće morati toliko da se bori za ograničene vodne resurse.
Istraživački tim postavio je eksperimentalne parcele na šest lokacija širom države. Pred kraj vegetacijske sezone kukuruza ili soje, prošetali su poljima sejući seme među njima. Pokrovni koje su testirali, između ostalog, obuhvatali su proletnji ovas, crvenu detelinu, jednogodišnji ljulj i rotkvu.
Tada su pratili koliko su dobro rasle kulture, kako su se svojstva zemlje menjala tokom vremena i prinos budućih prehrambenih useva.
Iznenađujuće, pokrovni usevi nisu imali velikog uticaja na zemlju.
"Nije bilo poboljšanja svojstava zemljišta", tvrdi Vilamil. Najveći razlog zašto većina nije previše uticala na tlo je taj što se većina smrzla tokom zime.
Države poput Ilinoisa podložne su potencijalno oštrim zimama, posebno u severnom delu. S obzirom na to da su istraživači seme sejali iz vazduha ono je jednostavno ostalo na površini.
Međutim, pokrovni, koji odumiru preko zime mogu biti i dobra stvar. Kako piše u istraživanju, to znači da će poljoprivrednici na proleće imati manje posla jer ih neće morati iznositi sa polja.
Jednogodišnji ljulj i raž uglavnom su preživeli zimu, kao i grahorica. Blago su smanjile buduće prinose kukuruza, a to je verovatno zato što se u proleće bore sa njim za vodu. Međutim, na prinose soje nisu uticale i ona jako dobro uspeva s njima.
"Treba da odaberemo pokrovne useve koji mogu da prežive zimu, dobro rastu u proleće i drže se celo to vreme. Neki mogu malo da smanje buduće prinose, ali dugoročno gledano - isplati se zaštititi zemljište", zaključila je.
Tagovi
Autorka
