U maju je u pojedinim delovima Bačke palo između 100 i 150 litara kiše. Ratari kažu da je situacija na poljima solidna, ali da kulturama vidno fali sunca, jer nisu u porastu u kakvom bi trebale da budu.
Učestale padavine uzrokovale su značajne rezerve vlage u zemljištu, ali i zakašnjenje pojedinih argotehničke operacija. U prodručjima gde postoje podzemne vode pšenica je u ozbiljnom problemu jer su se na pojedinim oranicama napravila jezera, a voda danima ne otiče.
Suzbijanje korova, bolesti i insekata u usevu pšenice i ječma
Nezadovoljan aktuelnom situacijom je poljoprivrednik Đuro Vuković iz Kljajićeva, koji nam nevoljno kaže da očekuje podbačaj pšenice. Vuković kaže da je pšenica kasno dobila kišu. Po njegovim rečima biće kvalitetnije zrno, ali roda neće biti.
"Očekujem 30 do 40 odsto podbačaja, kod nekih uvezenih sorti taj procenat biće još veći, jer se pšenica osušila. Neće imati pet metara po jutru. Još ništa ne znamo oko cena. Ako nemaš četiri tone po jutru nemaš nikakvu rentabilnost proizvodnje. Zbog toga se ne isplati sejati je, jedino zbog plodoreda," objašnjava Đuro Vuković iz Kljajićeva i dodaje da uprkos svemu neće dići ruke od pšenice, jer je primoran da uzgaja od svega po malo.
"Malo sejem suncokreta, malo soje, šećerne repe - svaštarimo kad ne znamo cenu. Igramo lutriju," iskren je Vuković.
Posle obilnih padavina česte su zaraze klasa pšenice. Kako pomoći biljkama?
Relja Kurjački iz Srbobrana, kaže da u većini slučajeva pšenica nije u dobroj kondiciji, nema dovoljan broj klasova po kvadratnom metru, što će rezultirati umerenim prinosom.
"Pšenica je imala loše agroekološke uslove od nicanja pa do skoro. Problem je što se ona nije izbokorila. Zbog učestalih kiša se očekuje povećanje krupnoće zrna. U pojedinim lokalitetima će biti vrhunska pšenica. Naznake su da pšenica u žetvi neće imati ovakvu cenu, ali i da će biti veća nego što je bila prošle godine za vreme žetve", kaže Kurjački.
Lane je kako kaže posejano malo pšenice. Očekuje se slabija žetva nego ranijih godina. "Mislim da u državi nemamo velikih zaliha, zato će pšenice trebati i narednih godina. Trebalo bi povećati površine pod ovom kulturom, kako zbog plodoreda, tako i zbog drugih stvari", objašnjava Rade Kurjački.
Statistički podaci pokazuju da je prošle godine zasejano za oko 10 odsto manje pšenice u odnosu na 2017. Međutim, u poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve površine pod pšenicom povećane su za 0,5 odsto. U 2018. godini proizvedeno je 2.942 hiljada tona, što je za 29,3% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2017. godini.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Vera je prva agroinfluenserka u Srbiji: "Prva ustajem, poslednja legnem"
Počela žetva pšenice: Da li će biti zaslužene zarade ili će ratari ostati "kratkih rukava"?
Jasan uzlazni trend cene pšenice novog roda, ječma u padu
Žetva maka u Banatu pri kraju, a da li se proizvodnja isplati?
Evropski izvoz žitarica u padu: Izvezeno 11 miliona tona pšenice manje nego lane
Količina vode direktno utiče na krupnoću i kvalitet zrna kukuruza. Navodnjavati ili ne?
Cena pšenice beleži negativan trend, najviše se trgovalo ječmom
Grinje i dalje prete usevima soje. Reagujte na vreme!
Damir Senjan
pre 2 nedelje
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 2 nedelje
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
