Plodored: Smena useva, pravilna obrada zemljišta i ekonomski benefiti

Redosled predkultura određene žitarice jedan je od najvažnijih faktora za uspešnost te proizvodnje. Smenjivanje tako da se posle izvesnog vremena isti usev vrati na polje, odnosno poštovanje plodoreda, znatno utiče na bolji prinos, kvalitet i pomaže u sprečavanju pojave bolesti i drugih štetočina.

"To je uređen i smišljen plan pravilnog, racionalnog i maksimalnog iskorišćavanja vegetacione sredine, pre svega klime i zemljišta. Njime se usklađuje odnos ratarstva i stočarstva i pojedinih useva, zatim sistem obrade, đubrenja i drugi agrotehnički, biološki i ekonomski parametri. Osnovni zadatak je da održava i ako treba povisi plodnost, teži povećanju prinosa i da, osim ljudske, obezbedi dovoljno stočne hrane", ukazuje profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragana Latković.

Nikako biljne vrste iz iste familije jedna na drugu

Iako postoje biljne vrste koje podnose gajenje u monokulturi, to bi, dodaje ona, trebalo izbegavati. Pšenica se, ukazuje, može na taj način uzgajati, ali bi to trebalo da bude poslednja opcija.

Kod plodoreda je poželjan uzgoj kultura različitih grupa

"Nijedna biljna vrsta, čak ni one iz iste familije ne vole da idu jedna na drugu. Pšenica na ječam, na primer, nikako ne sme jer se time nagomilavaju bolesti i štetočine. Pre nje bi trebalo sejati zrnene mahunjače, soju, rane hibride kukuruza, uljanu repicu, a možemo tu govoriti i o ranijem suncokretu. U suštini, sve što, nakon žetve, ostavlja dovoljno vremena do oktobra kako bi se parcela kvalitetno pripremila za setvu hlebnog žita, može da dođe u obzir."

Bar dva prohoda tanjiračama

Međutim, ukoliko su se na parceli nalazili kukuruz ili suncokret, može doći do problema sa žetvenim ostacima. Sušna jesen onemogućava da se oni dobro usitne i unesu u zemlju.

"Ako je suvo, nikad ne smemo to uraditi oranjem nego se žetveni ostaci usitnjavaju i ide se sa teškim tanjiračama, bar dva prohoda. Ako je jesen vlažna, ako ima dovoljno kiše, onda ih lako možemo zaorati i preporuka je da to bude do 25 cm dubine", objašnjava naša sagovornica.

Poljoprivrednici najviše pale kukuruzovinu, jer je teška za oranje

Iako je zakonom zabranjeno, i dalje imamo priliku da u septembru i oktobru na njivama vidimo spaljivanje tih ostataka. Osim što otežava i usporava saobraćaj na obližnjim putevima, time se uništavaju flora i fauna, miševi, krtice, štetni mikroorganizmi i sve potrebno za razvoj pšenice koju sejemo upravo u tim mesecima.

"Ako se, umesto spaljivanja, ubace u zemljište oni povoljno deluju. Obogaćuju ga organskim materijalom, vraćaju mu deo hraniva jer sadrže značajne količine, pre svega, kalijuma i fosfora. Ti elementi neće odmah biti pristupačni semenu koje smo posejali zato što moraju da prođu proces mineralizacije da bi bili dostupni, ali ako se to kontinuirano radi, ta pšenica može imati višestruku korist. Sve ovo ima i dodatni značaj jer je, smanjivanjem stočnog fonda, i manje stajnjaka dostupno."

Plodoredom sprečite prouzokovače bolesti

Razlozi uvođenja plodoreda su, napominje, biološki, agrotehnički i organizaciono-ekonomski. Prvi je, ukazuje, jedan od prioritetnih za smenu useva.

Kako prepoznati i šta uraditi kada se zemljište "umori"?

"Gajenjem jedne ili sličnih žitarica duži niz godina na istoj njivi dolazi do nakupljanja prouzrokovača bolesti, štetočina i specifičnih korova što svake sezone sve više smanjuje prinos i to je posebno izraženo kod vrsti koje nikako ne trpe monokulturu, poput suncokreta, šećerne repe, lucerke, ječma, paprike i lubenice. U tom slučaju može doći i do umora zemljišta koje, takođe, nastaje i zbog osiromašenja u hranivima, nakupljanja nematoda, poremećaja biološke ravnoteže u korist štetnih mikroorganizama, nakupljanja izlučevina i toksičnih materija koje negativno deluju na vlastitu biljku", objašnjava sagovornica Agrokluba.

Uticaj vremenskih uslova i preklapanje ekonomskih učinaka

Agrotehnički razlozi, navodi, podrazumevaju da se na jednoj parceli smenjuju kulture koje su više i manje zahtevne. Plodored, dodaje, omogućava i racionalizaciju sistema obrade i đubrenja.

"Tu mislim na to da se njihov efekat koristi u svim usevima jedne rotacije preko produženog dejstva ovih mera."

Prednosti i mane stajnjaka i kojim mašinama ga uneti u zemlju?

Sa ekonomskog aspekta, smatra da plodored obezbeđuje stabilnost poljoprivredne organizacije.

"Vremenski uslovi kao i oni za pojavu bolesti u jednoj godini mogu biti loši za jedan i istovremeno manje loši ili dobri za druge useve. Dakle, u manje povoljnoj godini jedni će doneti manji profit, dok drugi veći, pa dolazi do preklapanja ekonomskih učinaka što gazdinstvo čini ekonomski stabilnijim", ukazuje naša sagovornica.

Lakše izvođenje agrotehničkih mera

U organizacionom smislu, plodored obezbeđuje lakše i blagovremeno izvođenje svih agrotehničkih mera, dodaje ona.

"U monokulturi poljski radovi su u isto vreme, te dolazi do nedostatka mašina i radnika u 'špicevima radova', a sa druge strane do njihovog nepovoljnog iskorišćavanja u 'mrtvoj sezoni'. Gajenjem više useva špic radova se ublažava i širi na duže vremensko razdoblje, odnosno postiže se bolje korišćenje postojećeg mašinskog parka i radne snage, uz kvalitetno izvođenje svih operacija", navodi Latkovićeva.