Niska cena pšenice, očekuje se pad cene kukuruza

Još se nije smirila situacija nastala zbog izuzetno niske otkupne cene pšenice, a već stižu najave pada cene kukuruza ovogodišnjeg roda.

Procenjuje se da će ovogodišnji rod kukuruza biti oko 6 miliona tona. Ove godine pod zlatnim zrnom našlo se 1,027 miliona hektara, što je oko 10.000 ha više nego lane. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je pšenica skinuta sa blizu 600.000 ha. Požnjeveno je oko 2,8 miliona tona. Prošlogodišnje zalihe su oko 300.000 tona. Potrebe mlinsko pekarske industrije su oko 1,3 miliona tona, za hranu za životinje treba oko 200.000 tona, a sve ostalo je za izvoz.

Otvorena su sva pitanja

Otkupna cena pšenice koja je bez PDV-a od 14,5 do 15 dinara za kilogram je nezadovoljavajuća. Ali, kada se sve to proračuna, kada se uzmu u obzir dešavanja oko cene ove žitarice na regionalnom, evropskom i svetskom nivou, ona se uklapa u aktuelnu situaciju, rekao je zamenik ministra poljoprivrede Nenad Katanić u Privrednoj komori Vojvodine.

"Kada je počela žetva i trgovina sa cenom od 16 din/kg jako malo poljoprivrednika se opredelilo da proda svoju pšenicu. To je i najveći problem jer je negde došlo do zagušenja, a pravilo i praksa u svetu je da se trećina roda proda unapred, trećina tokom žetve i trećina se lageruje. Kod nas je specifična situacija jer se ne radi tako. Bitno je napomenuti i da mi nemamo sertifikat usaglašen sa Egiptom koji je prošlih nedelja najveći kupac žitarica", kazao je Katanić i dodao da je Pravilnik o otkupu žitarica po kvalitetu završen i predat pravnom sektoru na usvajanje i donošenje.

Savet ZSV - lagerovati i čekati bolju cenu

Predsednik ZSV Radislav Jovanov ne odstupa od stava da ove godine proizvodnja kilograma pšenice pri ostvarenom prinosu od 5 t/ha košta 20 dinara.

"Ove godine pšenice je zasejano manje nego prošle godine. Stručna služba ZSV je napravila stvarno dobru kalkulaciju cene koštanja hlebnog žita. Svedoci smo da pšenice ni u skladištima ni u mlinovima nema u onom obimu u kojem je očekivano. To što od zvaničnika čujemo da će sve učiniti da se pšenica skladišti je zakasnela reakcija. Mi i dalje apelujemo na poljoprivrednike da, ukoliko imaju finansijskih mogućnosti, sačekaju sa prodajom, jer veoma brzo otkup će se vršiti po ceni koju pšenica i zaslužuje", tvrdi Jovanov.

On je još dodao da država mora napraviti ambijent pre početka žetve. Posebno su ugroženi mali proizvođači sa 10 do 15 ha pod pšenicom. Oni apsolutno nemaju gde da skladište svoju robu.

Samo jedno licencirano skladište

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Zoran Rajić rekao je da se samo jedno skladište u Srbiji kapaciteta 11.000 tona nalazi u registru javnih skladišta. Dva skladišta su u proceduri licenciranja, a njihov ukupan kapacitet je 15.000 tona, prenela je Beta. Rajić je napomenuo da je veliki problem što je samo petina od ukupnog broja skladišta u našoj zemlji sposobna da razvrstava primljenu pšenicu po kvalitetu. 40 odsto ostalih skladišta ima mogućnost da to radi.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević izjavio je da je od države nemoguće očekivati da utiče na cenu pšenice jer je to kategorija koja se reguliše na slobodnom tržištu.

"Mera na koju će pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu staviti akcenat u budžetskoj 2017. godini su skladišni kapaciteti. U pravcu poljoprivrednika ići će poziv da se najpre udruže, pa tako zajednički da nastupe prvo kod Fonda za razvoj poljoprivrede, da povuku finansijska sredstva, realizuju investiciju, a potom da konkurišu kod pokrajinskog sekretarijata za povrat finansijskih sredstava najčešće u vrednosti do 50 odsto od ukupne investicije", najavio je Radojević.

On je istakao da će poljoprivrednici na ovaj način indirektno moći da utiču na otkupne cene jer će svoju pšenicu nakon žetve moći da skladište i kada procene i da je prodaju.