Negde suša, a negde višak padavina - kako napreduje setva u Evropi?

Lepo jesenje vreme pogoduje zasejanim usevima, a na nivou Evropske unije prognoze za prinose revidirane su na više u odnosu na brojke u izveštaju "Praćenje useva u Evropi" koje je MARS Bulletin objavio u septembru.

Na jugu Rumunije uslovi za setvu i nicanje ozimih kultura nisu bili dobri zbog suše koja je trajala do kasnog leta, a ublažila je kiša u oktobru. Manjak padavina u drugim delovima te zemlje i na jugu Ukrajine nije imao značajan negativan uticaj.

U Grčkoj i Bugarskoj višak padavina ovog meseca uzrokovao je kašnjenja sa žetvom letnjih useva koji su još uvek na polju. Razdoblja s vrlo velikom količinom padavina takođe su zabeležena u delovima Francuske i Belgije. Sve je ovo dovelo do određenog kašnjenja u aktivnostima žetve i setve, ali nije izazvalo zabrinutost.

Temperature znatno ispod sezonskih vrednosti prevladavale su u velikim delovima evropske Rusije, Ukrajine i Belorusije, ali nisu imali značajan negativni uticaj na useve.

Zabeleženi su nešto topliji uslovi nego inače u većem delu srednje i severne Evrope, na velikim područjima Pirinejskog poluostrva te u Italiji dok su hladniji u istočnoj i jugoistočnoj Evropi te Rusiji. Uslovi sušniji od uobičajenih uglavnom su uočeni u Ukrajini, Moldaviji, Rumuniji kao i jugoistočnoj Turskoj.

Prema MARS-u, ovo je leto bilo povoljno za pašnjake u većem delu Evrope, a neki su izuzeci zbog suše i visokih temperatura zabeleženi u Italiji, Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj i južnoj Rumuniji. U prvoj dekadi avgusta požari u Grčkoj su progutali oko 93.000 hektara, uključujući gotovo 8.000 ha travnjaka. U susednoj Mađarskoj letnji uslovi bili su nepovoljni za pašnjake, padavine u jesen su ih poboljšale, ali su i dalje ispodprosečne. Umerene temperature i dobro raspoređene padavine za rast trave zabeleženi su u Francuskoj, Irskoj, Nemačkoj, zemljama Beneluksa, Austriji, Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji.

Evropska setva dobro napreduje

Što se tiče setve, ona je počela u povoljnim vremenskim uslovima i dobro napreduje širom Evrope. U početku je malo kasnila u severnim zemljama zbog otežane žetve prethodnih useva. U baltičkim zemljama setva ozimih završila je do kraja rujna. Slično tome, u Švedskoj i Danskoj dobro je napredovala uprkos suši, a padavine u oktobru stvorile su optimalne uslove za rast. U Irskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji povoljno septembarsko vreme stvorilo je dobre uslove i očekuje se završetak radova na vreme. Slična je situacija i u Francuskoj, a u Poljskoj bi nešto niže temperature ipak mogle uticati na nicanje kasno posejane pšenice.

U Češkoj, Austriji i Slovačkoj vremenski uslovi bili su prikladni za setvu i rani razvoj ozimih žitarica. U Mađarskoj ona dobro napreduje kao i u Ukrajini. U Španiji i Portugaliji počinje sredinom oktobra, ali su povoljni uslovi omogućili da se poseje nešto ranije. U Italiji i Grčkoj ona tek sledi u narednim danima.

Kišni avgust u većini severnih i zapadnoevropskih zemalja malo je odložilo setvu uljane repice. U Irskoj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, zapadnoj Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj setvena kampanja je započela tog meseca i dovršena do kraja septembra. U središnjim i severoistočnim delovima Evrope kasnila je zbog padavina i previše vlažnog zemljišta.

U Italiji i srednjoj Evropi uslovi vlažnosti zemljišta bili su prikladni za ove radove na polju tokom većeg dela avgusta. Ali, zbog suše u prvoj polovini septembra, ona je uglavnom odložena za kraj septembra i početak oktobra. Sve u svemu, MARS procenjuje da će setva završiti unutar prikladnog razdoblja u većini delova Evrope. Takođe, očekuje se značajno povećanje površine u Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj kao i Ukrajini.

Kakvi su prinosi?

Što se tiče kukuruza, najviši prinosi očekuju se u Španiji i to 11,8 tona po hektaru, dok su najmanji predviđeni za Rumuniju i to samo 5,79 t/ha. 

Prema MARS-u, kod krompira će prinosi na nivou Evrope biti prosečni ili veći od proseka. Najveći se očekuju u Holandiji 43,8 tone po hektaru, dok su oni u Nemačkoj s 44,3 smanjeni na 43,4 t/ha, niži su i u Litvaniji kao i Grčkoj.

Prosečni prinosi soje su najveći u Italiji sa 3,64 t/ha, a sledi Hrvatska sa 3,04 t/ha. Međutim, za velik broj zemalja još nema podataka. Što se tiče onih manjih od uobičajenih, očekuju se u Mađarskoj (2,40 t/ha), a veći u Francuskoj (2,74 t/ha) i Slovačkoj (2,65 t/ha).

Rod šećerne mogao bi da iznosi 63,3 tone po hektaru. U susednoj Mađarskoj će biti još lošiji sa 58,4 t/ha. U većem broju zemalja očekuju se prosečni ili iznad prosečni, a najveći su predviđeni u Holandiji sa 87,2 t/ha.

Kada je u pitanju suncokret, tu smo vodeća zemlja sa rekordnim prinosom od 3,13 tona po hektaru. Najveće smanjenje beleži Bugarska, a tamo su prinosi revidirani na 2,17 t/ha, ali i dalje su bolji od na primer, Španije gde oni iznose 1,23 t/ha.