Na degradiranoj smonici ogledno polje kukuruza sa prinosom do 11 tona

Na oglednom polju kukuruza koji su ove godine savetodavci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe podigli na ekonomiji Poljoprivredno šumarske škole "Josif Pančić" u Surdulici zajedno sa učenicima i tamošnjim zaposlenima ostvareni su prinosi od sedam do 11 tona po hektaru. Ostvareni prinosi su veći u odnosu na većinu tako postavljenih ogleda u Srbiji, a još značajnije je to što su oni postignuti u uslovima bez navodnjavanja i to u godini koja se ubraja u sušne.

Naravno, sve ovo je rezultat odlično primenjene agrotehnike, a tome je svakako doprineo i izbor parcele na kojoj je pretkultura kukuruza bila lucerka koja je iza sebe ostavila dovoljno neophodnog azota i zemljište učinila rastresitim. Inače ovakvi prinosi nisu retkost na imanju ove škole, koja je u proteklih 66. godina postojanja iznedrila mnoge stručnjake iz ove oblasti.

Na 30 ari 11 hibrida

Direktorka ove škole, Jasminka Ristić, ističe da je školska ekonomija odavno postalo mesto na kome se u praksi primenjuju razna naučna dostignuća iz savremene poljoprivredne proizvodnje, a koje ujedno ima za cilj da stimuliše poljoprivredne proizvođače da ih i sami primene na svojim gazdinstvima. Zaposleni u ovoj školi su to su imali na umu i kada su sa savetodavcima vranjske Poljoprivredne službe razgovarali o podizanju ogleda kukuruza na školskom imanju površine od 0,3 hektara, a na kome su zasejali 11 hibrida FAO grupe zrenja od 200 do 700 različitih semenskih kuća.

Otuda su na zemljištu tipa degradirane smonice temeljito uradili predsetvenu pripremu. Uradili su i analizu zemljišta i u osnovnoj obradi primenili 400 kilograma NPK-a đubriva po hektaru. Tokom setve kukuruza primenjene su i one setvene norme koje su zahtevale semenske kuće, a uporedo sa ovim ogledom na susednoj parceli je rađen i ogled silažnog kukuruza. O primeni agrotehničkih mera brinuo je Mile Naumov, diplomirani agronom i profesor stručnih predmeta u ovoj školi, koji se potrudio da oranjem, drljanjem, đubrenjem i zaštitom biljaka osobine zemljišta učini optimalnim kako bi proizvodni potencijal zasađenih biljaka došao do izražaja.

Njegov prevashodni cilj je bio da dođe do visokih prinosa i zato je posle zaštite biljaka od širokolisnih korova na zasejanom kukuruzu primenio i folijarnu prihranu kako bi posle ovakvog tretmana mogao još bolje da napreduje.

Praćenje svih fenofaza

Postignuti rezultati na ovom oglednom polju prezentovani su poljoprivrednim proizvođačima i na manifestaciji "Dan polja" na kojoj su od predstavnika semenskih kuća mogli da čuju više o karakteristikama sejanih hibrida. Sav proizvedeni kukuruz na ovom ogledu škola će upotrebiti za ishranu stoke na školskoj ekonomiji.

"Pored ovoga za nas još veći benefit je u tome što su učenici naše škole i poljoprivredni proizvođači bili uključeni u ovaj projekat i što su imali priliku da prate sve fenofaze razvoja biljaka i bili svedoci rezultata primene kompletne agrotehnike", kaže direktorka škole.

Novi ogled sa 14 sorti pšenice

Ona takođe ističe da je uspešna saradnja sa vranjskom Poljoprivrednom službom nastavljena u jesen kada je posle berbe kukuruza obavljena setva 14 sorti pšenice na oglednoj parceli od 0,15 hektara, a da na proleće planiraju setvu većeg broja sorti lucerke na površini od 0,3 hektara. U setvu pšenice na oglednom polju opremljeni sopstvenom mehanizacijom krenuli su posle obavljene predsetvene pripreme zemljišta koja je urađena dva puta.

Uradili su i EC zemljišta, a kada su ustanovili da u njemu ima dovoljno hraniva odlučili su da u osnovnoj obradi zemljišta primene đubrenje od 290 kilograma NPK-a đubriva po hektru i setvu obave sa oko 250 kilograma semena po hektaru. Zasejana pšenica je veoma brzo nikla, sada ima dovoljno vlage, u odličnom je stanju i na njoj su već formirana od pet do šest listova. Utvrđeno je, međutim, prisustvo lisnih vaši u procentu od tri do četiri odsto i cikada od dva odsto. Iako nije zabeležena pojava glodara profesori ratarstva su na oprezu i stalno obilaze useve.