Modernizacija sistema za navodnjavanje je neophodna

Klimatske promene imaju veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Najveći problem je deficit vode koji se definiše kao razlika između potreba za vodom specifičnih za useve i one koja je raspoloživa kroz padavine. Pored smanjenih količina padavina sve veća je potreba za navodnjavanje useva. U periodu od 1995. do 2015. godine deficit vode za useve kukuruza u velikim delovima južne i istočne Evrope je iznosio više od 50 odsto, a istovremeno je procenjeno smanjenje za delove severozapadne Evrope, navodi set-revue.fr. 

Povećanje evapotranspiracije zbog viših temperatura povećava potrebu za ovim resursom. Simulacije zasnovane na modelu useva WOFOST, koji uključuje i efekat povećane koncentracije CO2 na efikasnost korišćenja vode, predviđaju da će doći do rasta njenog deficita za useve širom Evrope, a to će posebno biti izraženo u centralnoj.

Zbog smanjene količine padavina i potrebe iz drugih sektora potrebne su mere prilagođavanja i integrisano upravljanje vodama, često na nivou sliva.

Razvoj zahvatanja

Stopa zahvatanja vode procenjuje se na 24 odsto za celu Evropsku uniju (podaci Evropske agencija za životnu sredinu, 2009.) uz veće regionalne varijacije. Prema podacima FAO, poljoprivreda je odgovorna za otprilike 70 odsto ukupnog povlačenja tog resursa u svetu.

U državama severne Evrope navodnjavanje se slabije primenjuje i ograničeno je na hortikulturnu proizvodnju u letnjim mesecima.

U istočnoj, posle raspada SSSR-a došlo je do generalnog smanjenja površine za navodnjavanje zbog ekonomskih faktora i neprikladne strukture starih sistema za novonastalu privatnu poljoprivredu.

Države zapadne Evrope imaju dovoljno padavina i navodnjavanje je uglavnom dopunjavanje količina vode kako bi smanjili rizik i povećali prinose određenih kultura kao što su kukuruz, povrće i drugi industrijski usevi. Izuzetak je Francuska, jer njeni južni delovi prema karakteristikama i zahtevima pripadaju južnim državama.

Kod grupe država na jugu Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kipar, Grčka, Španija, Hrvatska, Italija, Crna Gora, Malta, Portugal, Srbija i Slovenija) karakteristično je da se odlikuju mediteranskom klimom sa semiaridnim uslovima koji navodnjavanu poljoprivredu čine mnogo produktivnijom od one koja koristi samo padavine. U tim je zemljama agrar i najveći potrošač tog resursa. 

Uočeno je smanjenje zahvatanja u periodu između 1990. i 2015. godine, ali je iskorišćenost porasla zahvaljujući savremenim sistemim što uključuje prelazak sa površinskog na sisteme pod pritiskom, nadogradnju postojećih distributivnih mreža, razvoj efikasnijih sistema, poboljšanje praksi, usvajanje metoda automatizacije i planiranja.

Kako uštedeti?

Količine dostupne vode pogodne za zalivanje se smanjuju, ali se može mnogo uraditi kako bi smanjili njenu potrošnju. Svakodnevno se radi na pronalaženju novih metoda za uštedu kao što su modernizacija transportne mreže za smanjenje curenja, prakse upravljanja zemljištem i usevima (no-till obrada, malčiranje, upravljanje korovom), poboljšanje tehnologije pa samo upravljanje. 

Za navodnjavanje se u Srbiji crpelo najviše iz vodotokova

Poznato je da sistemi za navodnjavanje po površini (mikrosprinkler, površinski i podzemni "kap po kap") mogu pomoći u smanjenju količine vode koja se primenjuje u poređenju sa onima za prskanje (pištolj za prskanje, centralni stožer, čvrsti set), te da usvajanje alata za planiranje kao što su sonde za zemljište, mogu doprineti uštedi, iako je to vrlo varijabilno u zavisnosti od situacije. 

Karakteristike mediteranskog područja

Naučnici su 2016. proučavali potencijalnu uštedu ovog resursa kroz efikasniju primenu sistema transporta u specifičnom kontekstu mediteranskog područja.

Ovo bi područje na osnovu dobijenih rezultata moglo da uštedi do 35 odsto vode kada bi poboljšalo sisteme i transportnu infrastrukturu.  

Za Španiju je karakteristično da zauzima prvo mesto u Evropskoj uniji sa 3,77 Mha navodnjavanih površina, ili 22 odsto ukupne obradive površine. Velika je ušteda ostvarena kroz veliki program modernizacije od kraja 1990-ih i to poboljšanjem infrastrukture, implementacijom novih tehnologija kao što je lokalizovano navodnjavanje i pružanjem novih metoda upravljanja.

Danas na lokalizovano otpada 52 odsto površina za ove aktivnosti, uglavnom za maslinjake, vinograde, plantaže citrusa, voćnjake i povrće. Modernizacija je omogućila smanjenje potrošnje u agrarnom sektoru. U 2002. godini 80 odsto vode se trošilo na poljoprivredu, a modernizacija je smanjila utrošak na 65 odsto. Taj je proces podržan od strane Evropskog programa ruralnog razvoja, a njih su iskoristili i u Mađarskoj i Italiji.

U Mađarskoj su sprovedene tri operacije u oblasti upravljanja: ulaganja u melioraciju, poboljšanje efikasnosti korišćenja vode, povećanje površine navodnjavanih površina. 

U Italiji je tokom poslednjih 35 godina navodnjavano između 2,5 i 2,9 Mha, odnosno više od 20 odsto korišćenih poljoprivrednih površina, što je nakon Španije čini drugom zemljom EU. Ta je zemlja radila na unapređenju distributivne mreže, ugradnji brojila za uštedu, ali su ulagali u savetodavnu uslugu koja je doprinela smanjenju potrošnje.