Manje pšenice u Kolubarskom okrugu

Nepovoljne vremenske prilike pratile su čitav period od setve do žetve. Jesen 2018. bila je jedna od suvljih u poslednjih 15 godina, a takvo vreme omelo je setvu i smanjilo planirane površine. 

"Do sada je u Srbiji sejano od 550 do 600 hiljada hektara, a ove godine posejano je između 480 i 500 hiljada. U Kolubarskom okrugu pšenicom je zasejano 70 do 80 procenata planiranih površina, odnosno 8-9 hiljada hektara", kaže diplomirani inženjer Svetlana Jerinić, stručni saranik PSSS Valjevo. 

Prinos pšenice četiri do pet tona po hektaru

Tokom zime nije bilo mnogo padavina, a sušni period sa visokim temperaturama u martu i aprilu takođe je uticao na ovogodišnji rod. U maju i početkom juna u Kolubarskom okrugu palo je oko 250 litara kiše po metru kvadratnom. Sve to uticalo je da prinosi budu manji za 20 do 30 procenata u odnosu na prošlu godinu, procena je stručnjaka.

"Prema podacima sa terena, prinos pšenice je četiri do pet tona po hektaru, a toliki je prinos i na teritoriji Srbije", objašnjava Svetlana Jerinić.

S obzirom da je Kolubarski okrug orijentisan na stočarku proizvodnju, ratarske kulture se uglavnom koriste za ishranu životinja, a mnogo manje za dalju prodaju, pa je poljoprivrednicima u ovom kraju manje bitna otkupna cena, jer prodaju samo viškove ukoliko je prinos bio dobar.

"Nepovoljni vremenski uslovi poskupeli su proizvodnju pšenice ove godine, jer su pored đubrenja, poljoprivrednici morali dodatno da koriste sredstva protiv korova, ali i za zaštitu od bolesti i štetočina," napominje Jerinić.

Zaoravanje strništa, nikako spaljivanje

Poljoprivrednicima koji su skinuli letinu sa njiva sada predstoji zaoravanje strništa. Ono što u Savetodavnoj službi nikako ne preporučuju je spaljivanje koje je ne samo štetno za zemljište već i zakonom zabranjeno.

I pored brojnih apela poljoprivrednih stručnjaka, kada se završi žetva strnih žita, sa mnogih njiva uočava se dim, koji govori o tome da većina poljoprivrednika i dalje uklanja žetvene ostatke spaljivanjem. Ovakav vid uklanjanja žetvenih ostataka loše utiče na zemljište naročito ako se izvodi svake godine, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci.
 
"Svesni smo da je sve manje radne snage i da je proizvodnja sve skuplja, jer se na troškove setve, đubriva i zaštite, treba dodati i zaoravanje i baliranje, zbog čega se poljoprivrednici i odlučuju za spaljivanje. Ali da im naglasimo da pored štete koju nanose zemljištu, postoji i opasnost od požara na susednim njivama, šumama i objektima," naglašava Svetlana Jerinić.

Pšenica ove godine rodila za petinu manje

Zemljište je osnov biljne proizvodnje, treba ga čuvati

Zaoravanjem strništa u zemljište poboljšava se unos mineralnih materija čime se bolje raspoređuju i količine vode u samom tlu.

"Zemljište je uslovno obnovljiv resurs, mora se prema njemu odnositi domaćinski, jer je osnov poljoprivredne proizvodnje. Kada se započinje bilo kakav posao, polazi se od kvaliteta zemljišta, a to je uslov da bi biljna proizvodnja bila uspešna i da bi imali dobar prinos i kvalitet. Zato po ko zna koji puta apelujemo na poljoprivrednike da zaoravaju strništa, da ne pale jer je to i po zakonu kažnjivo," objašnjava Jerinić.

Dodaje i da je na području Kolubarskog okruga bilo primera da su poljoprivredna gazdinstva zbog spaljivanja žetvenih ostataka stavljana u pasivan status i samim tim ne mogu koristiti nikakve vidove subvencija.

Do kraja avgusta traje konkurs za nabavku opreme i mehanizacije 

Iz PSSS podsećaju poljoprivrednike da sve do kraja avgusta mogu podneti zahteve za dobijanje subvencija za nabavku nove opreme i mehanizacije u primarnoj biljnoj i stočarskoj proizvodnju.

Povraćaj sredstava je u iznosu od 50% bez PDV-a, dok će se sa 65% vrednosti nabavljene opreme subvencionisati poljoprivredna gazdinstva koja se nalaze na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, a petnaest sela u valjevskom kraju pripada ovoj grupi.