Loš kvalitet pšenice - očekuju se jače kontrole

Izvoz žita u julu i avgustu ove godiine je najslabiji u poslednje četiri godine, navodi se u podacima "Žitonije". Jedan od razloga za tako slab izvoz je pojava bolesti kod žita koja smanjuje i sam kvalitet. S toga, kontrole pšenice i brašna u procesu izvoza moraće biti pojačane, ocenjuju stručnjaci.

Prvo treba dobro izabrati sortu

S obzirom na to da se bliži jesenja setva pšenice, stručnjaci poručuju da bi poljoprivrednici trebalo sada da obrate pažnju na poboljšanje kvaliteta pšenice. Jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita i stručni konsultant najveće semenske kuće u Srbiji Miroslav Malešević kaže da za dobar kvalitet pšenice prvo treba dobro izabrati sortu.

"U Srbiji je u ponudi veliki izbor sorti, više ih je od stotinu što zbunjuje proizvođače jer ima previše informacija. Veliki je i broj informacija o sortimentu koji se nudi. Pitanje je pouzdanost tih informacija i verovatnoća da će agroekološki uslovi odgovarati baš toj sorti koju reklamira njen autor ili uvoznik. Ukoliko ratari izaberu sortu koja ne nosi genetsku osnovu za kvalitet, sve kasnije mere tokom vegetacije biće uzaludne," objašnjava Malešević.

U našoj zemlji registrovano je do sada 180 sorti pšenice. Prema mišljenju Maleševića, najkvalitetnije sorte poljoprivrednici bi trebalo da obezbede preko Direkcije za robne reserve.

"Potencijal za kvalitet zrna pojedinih sorti je poznat, ali se ne iznosi javno. Jedino se kod nas, u odnosu na EU, pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu," navodi Malešević.

On ističe da je upravo to što se u Srbiji ne razvrstava pšenica razlog zbog koga nema dovoljno visoku vrednost na inostranom tržištu što se, kako navodi, oseća i u samoj ceni i na domaćem i na stranom tržištu.

"Na kraju se sve svaljuje na proizvođače koji sve manje profitiraju jer trgovci diktiraju uslove otkupa, skladištenja i izvoza. U suštini svi gube, uključujući i građanstvo koje konzumira proizvode iz pekarstva," ocenjuje Malešević.

Slab izvoz i pad cene pšenice smanjili potražnju za tom žitaricom

Prinosi domaćih u rangu sa rodom stranih sorti

Klimatske promene u poslednjih nekoliko godina velika su opasnost za razvoj poljoprivredne proizvodnje posebno u pogledu količine prinosa i kvaliteta. Međutim, Malešević ocenjuje da su u toku prošle i ove godine prinosi domaćih sorti bili u rangu sa rodom stranih sorti.

"To se naročito pokazalo u Vojvodini, gde se često tvrdi, bez dokaza, da NS sorte daju tonu manje prinose po hektaru. Pokazalo se da su naše sorte, poput simonide, zvezdane i NS 40 S, bile bolje ili, u najmanju ruku, ravnopravne s najzastupljenijim stranim sortama. Kada je u pitanju tehnološki kvalitet zrna, domaće sorte su bile superiorne," navodi Malešević.

Malešević ocenjuje da strane sorte nisu dovoljno otporne na visoke temperature u periodu kada dođe do završnih faza vegetacije. Ukoliko se pogledaju svi parametri kvalitet tog zrna znatno je opao, ocenjuje Malešević. 

"Pored toga, zabeleženo je i veće prisustvo fuzarioznih zrna. Kako je fuzarijum sistemično oboljenje, koje se prenosi zrnom, a ne može se eliminisati običnim tretiranjem semena fungicidima pri doradi. Proizvođači se upozoravaju da obrate pažnju na prisustvo ove opasne bolesti. Zbog tih problema biće veoma rizična upotreba sopstvenog semena, bez prethodnog ispitivanja," navodi Malešević.

Prema njegovim rečima, na domaćim parcelama oko 60 odsto semena nije deklarisano. To bi, kako navodi, moglo da dovede do pojave određenih bolesti. Ukoliko do toga dođe, ocenjuje, više nećemo izvoziti žito već ćemo postati zavisnici od uvoza žita, piše Politika.