Letnji radovi u polju: Završetkom žetve počinje nova sezona proizvodnje

Završetkom žetve počinje nova sezona proizvodnje. Tokom letnjeg perioda potrebno je onemogućiti nesmetan rast i razvoj korova, sprečiti njihovo osemenjivanje, sačuvati vlagu za setvu ozimih useva (uljana repica) i useva namenjenih za zelenišno đubrivo.

Nakon žetve poželjno je napraviti analizu tla i u skladu sa dobijenim rezultatima, uraditi kalcizaciju (ako je potrebna) i pripremiti đubrivo za useve koje se planiraju sejati na parceli.

Održavanje parcele bez korova moguće je obaviti: tanjiračom, gruberom ili ljuštenjem strništa.

Podrivanje zemljišta

U letnje radove ubrajamo podrivanje tla podrivačima kojima probijamo plužni đon, odnosno rešavamo problem zbijenosti tla, omogućavamo bolju ocednost i uz veću prisutnost kiseonika, bolju razgradnju organske materije i, ne manje važno, popravljamo strukturu zemljišta. Učinak bi trebao biti vidljiv po ujednačenosti kasnijeg useva na čitavoj parceli. Ovu meru trebalo bi uraditi u vreme kad je tlo suvo u oraničnom i pod oraničnom delu.

Setva postrnih useva za zeleno đubrenje

Za zeleno đubrivo biramo vrste koje brzo niču, razvijaju se i rastu, a među njima su biljke iz botaničke porodice krstašica ili kupusnjača (Brassicaceae, Cruciferae): stočne repice, uljana rotkva ili uljana repica (različite sorte koje se nalaze u prodaji). To su vrste izrazito brzog i velikog porasta (sprečavanje zakorovljenosti zemljišta) i dobro razvijenog i razgranatog podzemnog dela. Veliki korenov sistem popraviće vodno vazdušni režim zemljišta i umanjiti njegovu zbijenost. Poboljšaće se ocednost tla i uz veću prisutnost vazduha, ubrzaće se razgradnja organske materije. Veliki korenov sistem usvojiće hraniva (koja su isprana padavinama) iz dubljih slojeva tla u nadzemni deo biljke koji ćemo usitniti, zaorati i na taj način vratiti hraniva u oranični deo zemljišta.

Trošak setve vrsta za zeleno đubrivo, izvođenje podrivanja i ostalih opisanih agrotehničkih mera, definitivno postoji, ali je njihov učinak višestruk. Najbitniji učinak je poboljšanje kvaliteta, rodnosti i ujednačenosti parcele.

Autor: Ivan Ključec, diplomirani agronom, Ministarstvo poljoprivrede