Koliko je pametno koristiti alternativna goriva?

Dispariteti cena, odnosno, visoke cene goriva i niske cene poljoprivrednih proizvoda, kao i neizvesna minimalna cena poljoprivrednih proizvoda, naterala je poljoprivredne proizvođače da maksimalno smanje troškove svoje proizvodnje. Jedan od načina smanjenja troškova proizvodnje na koji se odlučuju, je smanjivanje troškova goriva koje koriste.

Kako poljoprivrednici prevazilaze probleme cena, ali i kvaliteta goriva, razgovarali smo sa prof. dr Milanom Tomićem, sa Poljoprivrednog fakulteta, u Novom Sadu. 

Biodizel - lažno rešenje za klimatske probleme?

Poljoprivrednici se često odlučuju za nabavku goriva na sivom tržištu. Ova goriva često nemaju karakteristike definisane standardom za eurodizel, a to je SRPS EN 590. "Odstupanje od standardnog kvaliteta najčešće je posledica nepravilne manipulacije i skladištenja goriva, ali neretko i iz želje snabdevača da povećaju ostvarenu dobit od prodaje goriva. Takva goriva sadrže povećan sadržaj ukupnih nečistoća i vode. Iako su brizgaljke i pumpe za gorivo delimično otporne na habanje jer visok pritisak goriva ostvaruje dobru hidrodinamičku mazivost, ukoliko je gorivo kontaminirano neorganskim abrazivnim česticama, a što se najčešće dešava tokom pretakanja, ono izaziva abrazivno habanje na cilindru i klipnim prstenovima", objašnjava Tomić.

Voda izaziva niz operativnih problema

Povećan sadržaj vode izaziva čitav niz operativnih problema kao što su, prema njegovim rečima, poremećaj u brzini sagorevanja i pojava dizelskih udara, koroziju rezervora i cevovoda. Vodena para usled kavitacije izaziva oštećenje brizgaljki, dovodi do poremećaja u raspršivanju goriva, izaziva formiranje mulja, razređuje uljni film u cilindru, dovodi do oštećenja turbo kompresora, izaziva koroziju izduvnih ventila i slično. Prisustvo vode u dizel gorivu tokom zime stvara probleme u startovanju i radu motora zbog stvaranja kristala leda jer oni mogu da začepe filter i da spreče protok goriva.

"Česta je praksa da se poljoprivredni proizvođači odlučuju za primenu čistog biodizela ili mešavina sa dizel gorivom. Biodizel nabavljaju od malih neregistrovanih proizvođača. Naime, iako u Srbiji danas postoje instalirani veliki industrijski pogoni za proizvodnju biodizela ukupnog kapaciteta oko 120.000 tona, visoka cena uljarica i jestivih ulja na globalnom tržištu, kao i nedostatak državnih podsticajnih mera naveli su velike proizvođače da obustave proizvodnju", navodi ovaj stručnjak.

Rast cene goriva uslovljava alternativna goriva za mašine

U prvoj polovini 2013. godine uvezene su manje količine biodizela iz zemalja EU, oko 8.200 tona. Razlog interesovanja za biodizel, kako kaže Tomić, bila je njegova cena, odnosno, B100 prodavao se za oko 0,15 evra (17,62 dinara) po litri jeftinije od evro dizela. Međutim, uvođenjem, krajem maja 2013. godine, akcize na promet biogoriva, čija je vrednost skoro ista kao za goriva na bazi nafte, učinilo je da je cena biodizela nekonkurentna evro dizelu. Shodno tome, uvoz je usporen i danas dizel mešavine sa biodizelom nisu dostupne ni na jednoj benzinskoj pumpi u Srbiji. Proizvodnja biodizela u Srbiji danas se odvija u okviru mikro pogona koji ne mogu ga ostvare odgovarajući kvalitet definisan važećim standardom.

"Kao alternativa primeni skupog evrodizela, poljoprivrednici se sve češće odlučuju za korišćenje mešavina dizela i rafinisanog biljnog ulja, što nikako ne treba praktikovati", izričito tvrdi on.

Koliko je to štetno za mašine?

Primena rafinisanog ulja kao alternativa dizel gorivu vrlo je štetna za motor. Štetnost rafinisanih biljnih ulja je višestruka.
"U prvom redu, treba znati da biljna ulja imaju nekoliko desetina puta veću kinematsku viskoznost od eurodizela. Kinematska viskoznost spada u grupu najvažnijih radnih osobina goriva. Prema standardu SRPS EN 590, viskoznost dizela treba da se nalazi u granicama od 2,0 do 4,0 mm kvadratnih/s. Niža ili viša viskoznost, od standardom propisane, negativno utiče na rad sistema za napajanje, na proces mešanja sa sabijenim zagrejanim vazduhom i na kvalitet sagorevanja formirane smeše", kaže profesor.

Viskozitet utiče na finoću i homogenost raspršivanja goriva u komori za sagorevanje. Visoka vrednost viskoznosti onemogućava raspršivanje goriva na sitne kapi. Veći srednji prečnik raspršenih kapi ima za posledicu nepotpuno sagorevanje goriva i povećanu potrošnju. Ova pojava naročito je izražena kod brzohodnih dizel motora. Prema njegovim rečima, izbor optimalne viskoznosti goriva nije samo od uticaja na proces stvaranja smeše, već i na pravilan rad svih elemenata instalacije za dovod goriva - naročito na niskim temperaturama. Takođe, ako je viskoznost goriva suviše visoka, to može izazvati prevelik otpor pumpe, oštećenje filtera i negativno uticati na oblik mlaza goriva.

Od čega se zaista dobija biodizel i na koji način?

Drugi značajan problem primene ulja kao alternative evrodizel gorivu jeste njegova niska termička stabilnost. Naime, usled termičke destrukcije dolazi do polimerizacije ulja usled čega se u elementima za napajanje motora gorivom formiraju gumaste materije i nerastvorljive organske čestice. Oba tipa ovih materija mogu da doprinesu stvaranju depozita u brizgaljkama i da ometanju rada začepljenjem filtera za gorivo. "Gumaste materije i čestice mogu se formirati postepeno tokom dugog vremena skladištenja ili brzo tokom recirkulacije goriva u sistemu za napajanje motora gorivom, zbog njegovog grejanja. Takođe, usled oksidacione destrukcije ulja dolazi do formiranja peroksi kiseline što pospešuje koroziono habanje elemenata sistema za napajanje motora gorivom", navodi on.

Mešavine sa biodizelom prepoznaju se po mirisu

Primenu mešavina dizela sa visokim sadržajem biodizela ili rafinisanog ulja moguće je osetiti po mirisu. Naime, produkti sagorevanja imaju karakterističan miris koji podseća na miris koji se stvara tokom pečenja palačinki.

Najbolja alternativa dizel gorivu, prema profesoru Tomiću je biodizel. Pre upotrebe biodizela neophodno je upoznati se sa preporukama proizvođača motora. Naime, primena biodizela kod motora starije generacije, odnosno, pre 1996. godine, kao i kod nekih novijih motora, kod kojih proizvođači ugrađuju zaptivke i sprovodna creva na bazi materijala neotpornih na biodizel, može da izazove određene operativne probleme. Međutim, najveći broj proizvođača poljoprivrednih mašina dozvoljava primenu biodizela, ukoliko odgovara standardu kvaliteta.

"S obzirom na to da biodizel rastvara nečistoće nataložene na zidove rezervoara i sprovodna creva, naglim uvođenjem biodizela u upotrebu kod starijih motora mogu da se jave operativni problemi u vidu zaprljanog filtera za gorivo. Da bi se ovo smanjilo preporučuje se postepeno uvođenje biodizela pre svega, mešavine sa nižim sadržajem biodizela u dizelu", objašnjava sagovornik.

Biodizel ne čuvati duže od šest meseci

Zbog niže oksidativne stabilnosti biodizela u odnosu na evrodizel, koristiti sveže proizvedeni biodizel. Ovo konkretno znači ne čuvati ga duže od šest meseci. Tokom skladištenja biodizel ne izlagati izvoru toplote niti sunčevoj svetlosti a sudove ili cisterne, dobro zatvoriti. "Zbog loših niskotemperaturnih osobina, biodizel ne bi trebalo koristiti u periodu kada se temperatura spusti ispod nule. Biodizel nabavljati od pouzdanih proizvođača uz dokaz da gotov proizvod odgovara standardu SRPS EN 14214", zaključuje on.