Koja je najređe gajena krmna kultura velikih prednosti?

Žuti zvezdan poznat je kod naših proizvođača i kao smiljkita. Živi šest do sedam godina, a iskorišćavanje je do četvrte godine. Daje godišnje tri ili četiri otkosa. Gaji se u čistoj kulturi, ali češće u smeši sa travama jer ima polupolegljivo, granato stablo, koje dostiže visinu 50 - 70 cm, sa dosta kvalitetnog lista.

Ne samo što daje kvalitetnu krmu, odnosno seno, već zahvaljujući jakom granatom korenovom sistemu dobro vezuje i štiti zemljište od erozije, te se gaji i na zemljištima sa većim nagibom. Na korenu ima dosta kvržičnih bakterija (Rhizobium ssp.), koje vezuju slobodan azot iz vazduha i obogaćuju zemljište tim važnim hranljivim elementom i do 200 kg/ha. Smatra se cenjenijom medonosnom biljkom.

Odlično uspeva na višim nadmorskim visinama

Skoro je redovna komponenta smeša prirodnih sastojina livada i pašnjaka. Počeli su ga gajiti napredni poljoprivrednici, uviđajući njegove visoke prednosti na visinama i do 2.800 m nadmorske visine gde nije mogla da uspeva nijedna druga kulturna mahunarka. U 100 kg zelene mase sadrži 4,5 kg svarljivih belančevina, dosta karotina β i vitamina C.

Odlično regeneriše, kako posle ispasanja tako i posle košenja. Retko ga napadaju bolesti, jer sintetiše neke antibiotske supstance. Ishranom preživara svežom zelenom masom ne izaziva nadun, te su brige odgajivača stoke manje.

Uslovi uspevanja

Žuti zvezdan je rasprostranjen preko 650 s.g.š. i preko 2.500 m nadmorske visine. Seme klija na tri do 40 stepeni, a niče na pet do 60 stepeni. Mlade biljke podnose mraz - 4 do - 50, a odrasle - 230. Sušu dobro podnosi zahvaljujući jakom korenovom sistemu, takođe i plavljenje čak do 30 dana. Takođe i temperaturna kolebanja.

Nije probirač zemljišta. Uspešno raste kako na težim tako i na lakim zemljištima kisele i alkalne reakcije (pH = 4 - 9). Srednji je kompetitor (konkurent za vodu, hranu, svetlost i životni prostor). Odličan je kao komponenta kulturnih travnjaka. Dobro podnosi košenje, gaženje mašinama, stokom, kao i ispašu.

Tehnologija proizvodnje

Postoji više sorti žutog zvezdana. Naročito su se afirmisale domaće sorte bokor, zora, ozren, šumadija (kruševačka 30 ili K-30), kruševačka 37 (K-37), koje daju visoke prinose naročito poslednje dve sorte, koje u uslovima suvog ratarenja daju oko 12 t/ha sena u tri do četiri otkosa, a K-37 i prosečan sadržaj sirovih proteina 18 odsto, dok sirove celuloze 30 odsto. 

Pošto se u početku sporo razvija treba da dođe posle kultura koje ostavljaju nezakorovljeno zemljište. Dobro uspeva posle đubrenih okopavina, strnih žita i veštačkih travnjaka. Posle razoravanja zvezdana gajiti kulture s plitkim korenom, jer su dublji slojevi osušeni i siromašni.

Ako se usev zasniva u toku jeseni, onda se obrada zemljišta mora obaviti u toku avgusta ili početkom septembra. Ukoliko se seje u proleće, osnovna obrada zemljišta izvodi se u toku oktobra ili početkom novembra. Dubina osnovne obrade može biti na dubokim zemljištima 30 - 35 cm, na plitkim i erodiranim terenima 20 - 25 cm.

Pri površinskoj pripremi zemljišta važno je da se površinski sloj dobro usitni i da bude povoljne vlažnosti. Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odredićemo ako obavimo analizu zemljišta.         

Najviše traži fosfora

U zasnivanju žutog zvezdana potrebno je osigurati po hektaru:

• N = 40-50 kg (60 - 70 kg za gajenje u smeši sa travama)
• P2O5 = 80-100 kg
• K2O = 50-70 kg

U osnovnoj obradi (oranju) pri zasnivanju, uneti u zemljište 300 kg/ha NPK 8:24:16. Pred setvu uneti u zemljište 150 kg/ha NPK 15:15:15.  

Treba znati da ova biljka, osim fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O), dosta traži i kalcijum (Ca2+). S obzirom na navedeno pri zasnivanju žutog zvezdana, uz agrohemijsku analizu zemljišta, korektivno izvesti sa osnovnim đubrenjem i dodatak krečnjaka. Rano u proleće ili krajem zime može se upotrebiti azot za prihranu, u količini 30 - 40 kg/ha. U toku jeseni dodaje se 50 - 60 kg/ha fosfora i kalijuma. Treba znati, ukoliko se gaji radi semena, pored osnovnih makroelemenata, povoljno reaguje na đubrenje i mikroelementima (Zn, Mo, B).

Žuti zvezdan - gajenje i upotreba

Setva je u toku septembra, najbolje krajem avgusta do polovine septembra ili rano u proleće (mart), eventualno april, a u brdsko-planinskim predelima kasnije u proleće. Izvodi vrstačno, gustoredo, na međurednom rastojanju 12 - 16 cm, a za proizvodnju semena na 25 - 30 cm. Pošto se obično seje u smeši, trave se seju popreko na redove zvezdana. Koriste se travne vrste poput ježevice, bezosnog vlasena, mačjeg repa, livadskog vijuka, engleskog ljulja, crvenog vijuka i prave livadarke.

Najbolje je upotrebiti seme staro godinu dana

Dubina setve je jedan do dva centimetara, a najbolje do jednog. Ova dubina se može postići sejanjem neposredno po površini dobro usitnjenog, ravnog i slegnutog zemljišta. Nakon setve zemljište povaljati, izuzev ako nije previše vlažno. Količina semena za setvu je 10 - 12 kg/ha, a u smeši sa travama 10 kg/ha.

Savremenim sejalicama norma setve se smanjuje na sedam do osam kg/ha. Najbolje je upotrebiti seme staro godinu dana, jer žuti zvezdan ima veći procenat tvrdih zrna, iz kog razloga se radi paranje semenjače semena skarifikatorima ili propuštanjem semena preko šmirglovanog platna, tako da se semenjača povredi i voda lakše prodire unutra.

Posle setve, kao što je istaknuto, povaljati zemljište. Može se valjak primeniti priključivanjem uz sejalicu, čime se izbegava još jedno gaženje i postiže jeftinija proizvodnja. Ukoliko se pre nicanja pojavi jača zemljišna pokorica, treba je razbiti rebrastim valjkom ili navodnjavanjem kišenjem. Često drljanje nije dobro, jer je žuti zvezdan veoma osetljiv na protresanje njegove "krunice".

Ne napadaju ga paraziti kao Cuscuta epilina i C. europea ili Orobanche rod i sl., ali ne i C. campestris i dr.

Korišćenje

U prvoj godini biljke žutog zvezdana se sporije razvijaju, a kasnije kada se koren dobro razvije rastu brže i prinosi su znatno veći. U prvoj godini iznose dve do tri t/ha sena sa jedan do dva otkosa, a od druge do četiri godine pet do osam t/ha sena sa dva do četiri otkosa.

Koristi se zelena krma, seno ili silaža. Ako se gaji u smeši, može se koristiti i kao paša. Gajen sam najčešće se koristi kao seno, ređe kao zelena stočna hrana ili silaža. Za zelenu stočnu hranu retko se koristi zbog gorkih materija, jer je u tom slučaju preživari nerado jedu. Sušenjem u seno gorčina se dekomponuje. Košenje žutog zvezdana za seno vrši se u fazi punog cvetanja, a u smeši sa travama prema vremenu dospevanja preovlađavajućih travnih komponenti. U smeši dobro se i silira, tako da siliran gubi gorčinu.

Seno je vrlo kvalitetno, jer ima i visoku svarljivost usled malo celuloze. Naročito je dobro za muzne krave (mleko ima dosta karotina). Za seme se ostavlja drugi otkos. Prilikom sušenja mahune brzo pucaju i osipanje je vrlo veliko.

Prinos zelene krme iznosi 30 - 40 t/ha, sena pet od osam t/ha i semena 300 - 600 kg/ha. Međutim, prinos semena se može ostvariti u količini i 900 do 1.000 kg/ha. Dr Borivoje Mišković (1986.) navodi da su prinosi sena smiljkite od druge do četvrte godine sa tri do četiri otkosa sedam do osam t/ha.