Ko će ove godine sejati šećernu repu i pod kojim uslovima?

Ratari koji će sejati šećernu repu već od jesenas su počeli da pripremaju oranice za ovogodišnji rod. Još pouzdano ne znaju koliko će ih setva koštati po hektaru, pošto je đubrivo malo pojeftinilo, a cene semena i zaštitnih sredstava otišle nagore. Ali kao i ranijih godina od šećerana sa kojima imaju ugovorenu proizvodnju dobiće polovinu semena i zaštitnih sredstava od potreba, pa će im izdatak za setvu biti niži, piše Dnevnik.

Ove godine, kada se završi kampanja prerade repe zemljoradnici će po prvi put dobiti podsticaj po hektaru od 35.000 dinara. Ta suma je namenjena svima koji industrijsku biljku seju do 500 hektara i budu imali prinos od 50 tona po hektaru.

Rebalansom regresirano gorivo, pomoć govedarima i proizvođačima šećerne repe

Saveti setve

U našim agroekološkim uslovima optimalan rok za setvu šećerne repe je od 5. do 25. marta, mada je pogodan i početak aprila. Ovo je kalendarski rok, ali setvu treba započeti onda kada se površinski sloj zemljišta od pet centimetara zagreje na 6°C. Seme šećerne repe počinje da klija vec na 4°C , ali veoma sporo, ističu iz Poljoprivredno stručne službe Sombor. Kada je temperatura zemljišta viša od 15°C uz dovoljnu količinu vlage, repa niče za sedam do osam dana. Mana ranog roka setve je osetljivost klijanaca na prolećni mraz. 

Repu treba sejati na dubinu oko tri centimetra. Plitka setva nosi rizik isušivanja gornjeg sloja te može biti problema sa klijanjem i nicanjem. Duboka setva takođe nije poželjna jer tada repa dugo niče i može da dođe do propadanja određenog procenta biljaka. Poželjno je ujednačeno, ravnomerno nicanje.

U našoj praksi repa se seje na 50 cm međurednog razmaka sa rastojanjem u redu od 15 do 18 cm. Ovakva setva obezbeđuje sklop u vađenju od oko 100.000 biljaka što je u savremenoj proizvodnji šećerne repe poželjano. Tada repa formira koren veličine od oko 800 grama do 1.000 grama, a ukupno obezbeđuje u dobrim uslovima visok prinos.

Povećanje površina

Ratar Živko Vasin iz Temerina kaže da nije nedostižan uslov u prinosima, jer je i u najnepovoljnijim godinama repe bilo 60 tona po hektaru.

"Izašao je pravilnik o podsticajima i navedeno da administraciju oko isplate subvencija umesto zemljoradnika rade šećerane", kazao je Vasin za novosadski medij i dodao da će upravo zbog tih podsticaja ove godine povećati površine za četvrtinu u odnosu na lanjske.

"I nama i šećeranama cena u radnjama odgovara. Fabrikanti su zato i povećale cenu novog roda i plaćaju 55 evra po toni, a lane su za usev davali svega 43 evra po toni", kazao je Vasin i naveo da se maloprodajna cena vratila na nekadašnji nivo kada je kilogram šećera u radnjama vredeo nemačku marku.