Klimatske promene nameću uzgoj alternativnih kultura

Savetodavka iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Kruševac Radojka Nikolić tvrdi da sve izraženije klimatske promene nameću gajenje alternativnih jarih kultura. Ona preporučuje gajenje: sudanske trave, silosirka i sirka za zrno, dodajući da se setvom tih kultura obezbeđuje dovoljno kvalitetne hrane za stoku.

Sudanska trava: prinos zelene mase 60 t/ha

Nikolićeva objašnjava da se sudanska trava seje u prvoj polovini maja, jer je ona termofilna (toploljubiva) biljka. Seje se uskoredo, za šta je potrebno 40 kilograma semena po hektaru, a nakon setve je obavezno valjanje. Biljke rastu u visinu do tri metra i daju odličan prinos zelene mase do 60 tona po hektaru. Sudanska trava se koristi kao zelena masa, seno, ali se može upotrebiti i za pripremu silaže. Ovu biljku kao zelenu masu treba koristiti pre metličenja, dok se za silažu bere u fazi metličenja, kada je zrno u voštanoj zrelosti.

Krmni sirak: 100 t/ha zelene mase

Krmni sirak se seje, takođe, u prvoj polovini maja. Radojka Nikolić preporučuje gajenje sorte Titan i hibrida Siloking i KWS Buldožer, jer su oni visokootkosne vrste, što znači da se odlikuju visokim genetskim potencijalom za prinos krme (preko 100 t/ha) u uslovima suvog ratarenja. Krmni sirak se kosi se kada biljke dostignu visinu 1-1,5m. On se odlično regeneriše nakon kosidbe, tako da može da ima tri otkosa. Za pripremu silaže, košenje se obavlja u fazi metlanja, jer je tada prinos zelene mase veliki. Ova biljka je odlično ugljenohidratno i energetsko hranivo, pa je odlična za ishranu stoke u zelenom stanju, ali je i njegova silaža odlična stočna hrana.

Sirak za zrno: prinos 6-8t/ha

Sirak za zrno se uzgaja radi dobijanja zrna koje sadrži oko 12% belančevina i oko 72% skroba. Ova alternativna kultura dobro uspeva na lošijim zemljištima, ali i tamo gde su uslovi za proizvodnju kukuruza ograničeni. U proizvodnim uslovima daje sirak da 6-8 tona zrna po hektaru. Poput kukuruza, zrno sirka se melje i od njega se pripremaju krmne smeše u zavisnosti od vrste životinja. U Srbiji postoje dva hibrida: Alba i Gold, koji se razlikuju samo po boji zrna, a sve ostale karakteristike su im iste. Dužina vegetacije ovih hibrida je 140-150 dana.