Kalkulacija troškova proizvodnje kukuruza 2020. godine

Za poljoprivedu ljudi često kažu da je "fabrika pod vedrim nebom", gde uspeh u proizvodnji ne zavisi samo od poljoprivrednog proizvođača, već i od mnogih drugih faktora na koje on nema uticaja. Zbog svega toga, svaka proizvodna godina je godina za sebe, a rezultat koji je u njoj ostvaren se najbolje može videti kada se na kraju svede računica, odnosno kada se svi troškovi i prihodi u proizvodnji stave na papir i podvuče crta.

Prema podacima Privredne komore Srbije, kukuruz je kultura koja je najzastupljenija na površinama u našoj zemlji, a njenu isplativost tokom proizvodnje u 2019/2020. godini prikazaćemo na primeru poljoprivrednog proizvođača Miljana Vasića iz sela Jaša Tomić, nadomak Sečnja, na području srednjeg Banata.

Ukupna površina pod kukuruzom koju je Vasić posejao je 20,39 hektara, deo parcela je u selu Jaša Tomić, a deo u susednom Šurjanu. Na svim parcelama predusev je bila pšenica.

Prema obrađenim podacima prošle godine ovaj ratar po jednom hektaru uložio je oko 56.560 dinara, a u sledećoj tabeli možete videti detaljniji prikaz troškova. 

Napomena, u gornji troškovnik nije uračunata cena rada, trošak zakupa ili kupovine zemljišta, amortizacije zemljišta i mehanizacije, a ni troškovi održavanja.

Predsetvena priprema

U ovom gazdinstvu proizvodna godina počela je oranjem 25. oktobra 2019. godine, koje je trajalo narednih pet dana, pritom su korišćeni traktor Fendt 311LSA sa plugom obrtačem Rabewerk sa tri brazde i New Holland Ford 7740 sa plugom ravnjačem Unlu sa tri brazde.

Prosečna potrošnja traktora Fendt je 24 l/ha, a New Holland-a je 26 l/ha, cena goriva u oktobru 2019. bila je 164 din/l Evro Dizel-a. Fendt je poorao 14 ha, a New Holland 6,39 ha. Tokom oranja sa žetvenim ostacima zaorano je mineralno đubrivo MAP (12x52) u količini od 210 kg/ha, pritom je potrošeno 66 litara goriva. Đubrivo je pakovano u BIG BAG vrećama, a cena je 52 din/kg.

Načini oranja i od kojih faktora zavise?

Zatvaranje zimske brazde je urađeno od 25. februara 2020. do 5. marta 2020. sa traktorom Fendt 311LSA i setvospremačem Agromerkur Ada od 4,5 metara radnog zahvata, potrošnja traktora je bila 7,5 l/ha, a cena goriva je tada bila 155,40 din/l. Cilj ove agrotehničke mere je da se smanji površina zemljišta, prekinu kapilari u površinskom sloju, a samim tim i gubitak vlage.

Pre setve, od 27. do 30. marta primenjeno je mineralno đubrivo Urea u količini od 180 kg/ha, pritom je korišćen trakor Fendt 311LSA i rasipač mineralnog đubriva Amazone kapaciteta 1.200 kg, a New Holland koji ima prednji utovarivač je vukao prikolicu sa BIG BAG vrećama i utovarao đubrivo u rasipač. Cena Uree je bila 38 din/kg. Prosečna potrošnja traktora Fendt je dva litra po hektaru, a New Holland je ukupno potrošio 25 l goriva.

Nakon primene mineralnog đubriva, od 1. do 5. aprila urađena je predsetvena priprema zemljišta traktorom Fendt 311LSA i setvospremačem Agromerkur Ada od 4,5 m radnog zahvata. Prosečna potrošnja i cena goriva je bila ista kao i pri zatvaranju zimske brazde.

Setva u prvoj polovini aprila

Kukuruz je posejan između 5. i 15. aprila. Vreme početka setve odredila je temperatura površinskog sloja zemljišta, koja pet dana zaredom nije bila niža od 10 stepeni. Sejao je traktor New Holland 7740 sa sejalicom Lusna od šest redova. Tokom setve ukupno je potrošeno 102 litara goriva, a cena goriva u aprilu je bila 142 din/l. Razmak između redova je bio 70 cm, a u redu 21,3 cm. Posejani su razni hibridi iz semenskih kuća Pioneer, Dekalb, Mas i Syngenta.

Preglednije možete pogledati u sledećoj tabeli:

Katastarska opština: Jaša Tomić

Katastarska opština: Šurjan

Kada je kukuruz bio u fazi drugog lista primećeno je prisustvo korova, pa je od 3. maja do 5. urađen tretman herbicidima Cornisto u dozi od 0,2 l/ha i Terbis u dozi 1,5 l/ha i utroškom oko 240 l/ha vode. Tretman je rađen traktorom New Holland i prskalicom Hardi kapaciteta 660 litara i 12 metara radnog zahvata. Cisternu sa vodom je vukao Fendt, ukupno tokom prskanja je potrošeno 77 litara goriva, a cena je bila 136 din/l.

Drugi tretman korova u kukuruzu je rađen 19. i 20. maja herbicidom Nikosav u dozi od 1,25 l/ha uz utrošak oko 240 l/ha vode. Uz herbicid dodato je i folijarno đubrivo Soluveg u količini od 0,5 kg/ha. Korišćeni su isti traktori, prskalica i cisterna za vodu, a potrošnja i cena goriva su bili isti.

Nakon suzbijanja korova - međuredna obrada

Nakon sedam dana od drugog tretmana korova herbicidima, kada je kukuruz bio u fazi šestog i sedmog lista, urađena je međuredna obrada kukuruza traktorom New Holland i šestorednim špartačem Agromerkur Ada. Ukupno je potrošeno 102 litara goriva, a cena je bila 136 din/l. Cilj je bio da se mehanički suzbiju preostali korovi nakon hemijskog suzbijanja i da se uradi aeracija zemljišta.

Vršidba kukuruza je trajala od 5. do 15. septembra. Korišćen je kombajn Claas Dominator 86 sa petorednim adapterom Geringhoff. Transport kukuruza je rađen traktorom Fendt 311LSA i dve kamionske prikolice čiji je kapacitet po 12.000 kg.

Na početak žetve uticala je vlaga kukuruza, jer Vasići sav rod skladište kući u podnom skladištu i nemaju mogućnost dodatnog sušenja zrna. Najniže izmerenu vlagu od 12,5 odsto imao je hibrid DKC 5031, a najveću od 14,8 odsto imao je MAS 56A. Najniži prinos imao je Syngenta Orpheus od 8.400 kg/ha, a najveći prinos imao je hibrid Decalb DKC 5031 od 10 500 kg/ha. Prosečan prinos na celokupnoj površini je oko 9.450 kg/ha. Tokom vršidbe i transporta kukuruza na svoje poljoprivredno gazdinstvo u Jaši Tomić, ukupno je potrošeno 650 litara goriva, a cena je bila 146 din/l.

Neplanirani troškovi

Tokom ove proizvodne godine, za vreme vršidbe kukuruza došlo je do kvara jedne baterije čija je popravka koštala 35.000 dinara i pucanje remena na kombajnu čija je zamena koštala 6.000 dinara. Pre prvog tretmana herbicidima kupljene su nove prednje uske gume za New Holland-a čija je cena bila 46.000 dinara.

Računi za porez i odvodnjavanje za 2020. godinu za ovih 20,39 hektara iznosili su 48.936 dinara. 

Vasići svake godine dobijaju subvencije za zemlju od 4.000 dinara po hektaru i za gorivo od 1.200 dinara po hektaru.

Količina padavina tokom proizvodne godine 2019./2020. su date u tabeli:

Na kraju, važno je napomenuti da je sva zemlja na kojoj je kukuruz bio posejan u vlasništvu porodice Vasić, pa nisu imali dodatne troškove zakupa zemljišta. Takođe, poseduju kompletnu mehanizaciju koja je potrebna za proizvodnju kukuruza, a pošto imaju svoje skladište, nemaju ni troškove čuvanja. Sve poslove oko proizvodnje obavlja Miljan Vasić zajedno sa ocem Aleksandrom, pa im dodatna radna snaga nije potrebna.

Prinosi

Na osnovu sledeće tabele možemo videti da je na površini od 20,39 hektara kukuruza ukupan prinos 192.685 kg i da je cena na otkupnom mestu bila 16 din/kg. Ostvareni prihodi od tačno 3.186.968 dinara, a da su ukupni troškovi 1.240.287,00 dinara. Iz navedenog ostvarena razlika je od 1.946.681 dinara, a kada se taj iznos podeli sa ukupnom površinom dolazi se do zaključka da je njihova zarada na jednom hektaru kukuruza u jesen 2020. godine 95.472 dinara.

Ukoliko bi se celokupan prinos prodao po ceni koja je u trenutku vršidbe bila na Produktnoj berzi u Novom Sadu od 18,01 din/kg, zarada po hektaru bi bila 114.466 dinara.

Napominjemo da je ovo računica koju Vasići imaju na svom poljoprivrednom gazdinstvu, i to načinom na koji oni proizvode kukuruz. A, cilj ove kalkulacije je da se na primeru prosečnog poljoprivrednika u Vojvodini prikaže realna isplativost kukuruza tokom proizvodne sezone 2019./2020. godine.

Pregled ukupnih troškova možete videti u sledećoj tabeli:

Pregled prihoda možete videti u sledećoj tabeli:

Mišljenje Miljana Vasića je da proizvodnja kukuruza najviše zavisi od toga kakva će godina biti po pitanju padavina i drugih atmosferskih prilika i da je neophodno je redovno ulagati u samu proizvodnju kulture. Zemlja u ovom kraju je takva da je na parcelama na kojima je bilo zaorano mineralno đubrivo sa žetvenim ostacima prinos bio mnogo veći nego na parcelama na kojima to nije urađeno, a razlika u prinosu se kretala i do 20 odsto.

Iz svog iskustva smatra da domaći hibridi kukuruza, nažalost, ne daju visoke prinose i sporije otpuštaju vlagu u odnosu na strane hibride kukuruza, za koje se više opredeljuje prilikom izbora hibrida za setvu.

"Ova godina je bila dobra što se tiče proizvodnje kukuruza. Traktori sa kojima radimo su stari 29 i 26 godina, a kombajn 34 godine. Imali smo sreće ove godine što nismo imali većih kvarova i ulaganja u mehanizaciju, što sa ovako starijim mašinama može predstavljati veliki trošak", kaže Vasić i dodaje da trenutno stanje je takvo da ne vidi računicu za kupovinu nekog novog traktora ili kombajna koji su, kaže, izuzetno skupi, a njihova isplativost je upitna sa ovakvim stanjem u poljoprivredi.