Kisela reakcija zemljišta najveći je problem ovdašnjih poljoprivrednika. Bez kalcifikacije, odnosno unošenja potrebnih doza kalcijumovih đubriva većina tih parcela je neupotrebljiva za gajenje ratarskih ili voćarskih kultura.
Veliki deo obradivog zemljišta, čak 70 odsto, na teritoriji Grada Loznice zahteva popravku u cilju smanjenja kiselosti i poboljšanja njegovih svojstava. Jedina mera kojom je to moguće učiniti je kalcifikacija, a njene prednosti su višestruke. Smanjenjem kiselosti tla utiče se na unapređenje njegove strukture, iskoristivost mineralnih đubriva kao i na popravku hemijskih osobina.
Do zakišeljavanja dolazi između ostalog i pod uticajem primene mineralnih hraniva, gde recimo 100 kilograma NPK dovodi do gubitka 21kg kalcijuma a upotrebom 100kg UREE izgubi se čak 46kg kalcijuma dok su istovremeno potrebe biljaka za ovim elementom velike.
"Žitarice koriste 40 - 50kg za godinu dana, a lucerka 250 do 300kg i ovo je jedan od glavnih razloga zašto lucerka ne uspeva na kiselim tlima i zašto poljoprivrednici u lozničkom kraju imaju problema sa njenim gajenjem. Jedan od najboljih načina povećanja pH vrednosti zemljišta a samim tim povećanja prinosa kao i strukture tla i njegovog biološkog potencijala je, primena nekog od krečnih materijala", rekao je savetodavac za ratarstvo iz lozničke stručne službe, Milenko Đurić.
Za kalcifikaciju kod nas se koriste obično prirodni materijali, poput krečnjaka, dolomita, ali i industrijska krečna đubriva. Navedeni materijali uspešno popravljaju kisela tla, ali je proces delovanja u zemlji dosta dug - do 12 meseci, a njihovo razbacivanje po zemljištu, kako kaže Đurić, zahteva veći utrošak rada, kako mehanizacije tako i ljudi.
Prema njegovim rečima, za rasipanje krečnog materijala koriste se prikolice za rasturanje stajnjaka a potrebna je i dodatna mehanizacija poput utovarivača ili viljuškara. Količina koja se upotrebi po hektaru kreće se u zavisnosti od pH vrednosti, odnosno, od šest do 10 ili 12 tona dok je kod sporednih proizvoda, taj raspon i veći. Poljoprivredni proizvođači poslednjih par godina za ovu agrotehničku meru sve češće koriste materijal na bazi kalcijum oksida koji se znatno manje koristi po hektaru (0,8 do 1,5t). Vreme za delovanje u zemljištu je dosta kraće i kreće se dva do tri meseca, njegova primena je sa rasipačima mineralnih đubriva, a i cenovno je vrlo prihvatljiv (po hektaru).
Po razbacivanju neophodno je uraditi zaoravanje krečnog materijala jer se u tom slučaju dobijaju daleko bolji rezultati nego njegovim ostavljanjem na površini. Dubina zaoravanja trebalo bi da je oko 10 do 15 centimetara, uz zatvaranje brazde. Unošenje je najbolje uraditi u periodu leto - jesen, a bilo bi poželjno da prođe bar mesec dana od kalcizacije do početka setve.
Da ovdašnji poljoprivrednici muku muče sa kiselim zemljištima govori i primer Slaviše Pavlovića iz Donjeg Dobrića koji obrađuje 12 hektara i najviše problema imao je na poljima lucerke.
"Moje gazdinstvo je sa primenom krečnog materijala krenulo još 2004. godine. Napomenuo bih samo da je pre bilo kakve priče oko kalcifikacije ili neke druge mere popravke, potrebno uraditi analizu zemljišta. Primenom krečnjaka rezultati su bili zadivljujući. Na parcelama na kojima lucerka ama baš nikada nije uspevala, uz primenu ove mere, mogli smo da je kosimo naredne tri godine", objašnjava za Agroklub Pavlović.
Dodaje da je to bilo zaista neočekivano i naravno donelo im je profit. Ulaganja nisu velika, kaže, ako se uzme u obzir krajnji rezultat.
Preporuka struke je da se popravka zemljišta radi na pet godina čega se i on pridržava, a to savetuje i svim ostalim proizvođačima koji imaju isti problem. U suprotnom, samo će džabe obrađivati svoje njive i bacati pare.
Kalcifikaciju obično radi na proleće ili u jesen, obavezno pre oranja. Slaviša pored lucerke, seje i kukuruz, pšenicu, ječam, a od skoro i soju. Na svim parcelama izvršio je pomenutu meru i kaže da je razlika u prinosima svih gajenih biljaka velika i da njenom primenom imate samo benefite. Kreč koji unosi, oplemenjuje zemljište, oslobađa višak kiselosti što dovodi do povećanja prinosa, ali i samog kvaliteta gajenog useva.
Seljak svake godine bez popravke tla stagnira u svojoj proizvodnji. To je neophodno našim zemljištima jer je veliki deo njih kisele reakcije što je svojstveno ovom kraju i klimi.
Savet stručnjaka je da se ona svakako uvrsti u redovnu agrotehničku meru popravke zemljišta.
Tagovi
Autorka
