Pogođene su uljana repica, tvrda pšenica, jari ječam i šećerna repa. Hladno vreme je u velikoj meri uticalo na voćarstvo i vinogradarstvo.
U mnogim delovima Evrope temperature u martu su bile znatno niže nego što je to uobičajeno, a slično se nastavilo i u aprilu. Prema evidenciji Evropske agencije za praćenje useva (MARS), one minimalne u najhladnijim danima bile su među najnižima u poslednjih 40 godina.
Hladan talas je imao uticaj u širokom rasponu, od Škotske do Italije i Grčke na jugu. Niske temperature bile su u velikoj suprotnosti sa prekidima toplog vremena krajem marta. U mediteranskim regijama te u velikim delovima zapadne i srednje Evrope nedostaje i vlage, stoji u saopštenju.
Hladni i suvi vremenski uslovi takođe su ometali rast i razvoj ozimih kultura, a uzrokovali su i kašnjenja u setvi i nicanju jarih kultura. Međutim, sezona je još uvek u ranoj fazi pa su negativni uticaji na očekivane prinose i dalje relativno ograničeni.
Nakon jako toplih dana krajem marta, niske temperature tokom aprila pale su na najniže vrednosti zabeležene za to doba godine u velikim delovima Evrope još od 1979. godine.
Predviđanja prinosa revidirana su prema nižima u samo nekoliko slučajeva. Pogođene su uljana repica, tvrda pšenica, jari ječam i šećerna repa. S druge strane, hladno vreme je u velikoj meri uticalo na voćarstvo i vinogradarstvo, a kako piše u izveštaju, najviše su pretrpele Francuska, središnja i severna Italija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Slovačka i sever Grčke.
Sredinom marta došlo je do izražene hladnoće, a tokom te faze temperature u srednjoj Evropi, Francuskoj, Španiji, Italiji i celoj jugoistočnoj Evropi pale su za dva do 4°C ispod dugoročnog proseka. Najniže su zabeležene u srednjoj Evropi i na Balkanu. Kretale su se od -5°C, a u nekim regijama su se spuštale i na -10°C.
Međutim, hladno vreme su prekinule nešto više temperature u prvim danima aprila. Tako su u srednjoj, zapadnoj i jugozapadnoj Evropi one bile dva do 4°C iznad dugotrajne srednje vrednosti sa maksimalnih 21°C. Ali, ovo toplo razdoblje završilo je nakon 4. aprila prodorom polarnog vazduha prema zapadnoj, srednjoj i južnoj Evropi. Vrednosti su u celoj Evropi pale ispod 0°C, stoji u izveštaju. Ispod -5°C izmereno je u nekoliko regija Francuske, severne i središnje Italije, južne Nemačke, Austrije i jugoistočne Evrope.
Mraz je naneo određenu štetu rano zasejanim letnjim usevima poput ječma, šećerne repe i krompira. Jari ječam u Slovačkoj, Češkoj i na severu Mađarske pogođen je zbog hladnog vazduha i nedostatka vlake. Vrlo niske temperature u Francuskoj takođe su oštetile pšenicu i uljanu repicu, koje su njima bile izložene tokom osetljive faze cvetanja. Takođe, prerano posejana šećerna repa moraće ponovno da se seje. Međutim, u glavnim regijama u kojim se proizvodi šećerna repa i krompir, većina useva još nije isklijala i očekuje se da će pretrpeti malu ili nikakvu štetu.
Što se tiče kukuruza, hladnoća je odložila početak setve i to u nekoliko glavnih regija za proizvodnju ove žitarice. U Rumuniji, Bugarskoj, južnoj Francuskoj, Italiji i Grčkoj ona je počela, ali su je one usporile. Dok je u Španiji i Portugaliji prolongirana zbog manjka kiše. Od 1. aprila niske temperature su probleme stvarale u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Češkoj, Austriji i Poljskoj.
Setva suncokreta je odložena u gotovo celoj Evropi. U nekim istočnim regijama poput Mađarske i Hrvatske nepovoljne temperature uz nisku vlagu stvorile su otežane uslove za nicanje. U Rumuniji i Bugarskoj ona dobro napreduje, a nedavne kiše stvorile su dobre uslove i u Španiji i Portugalu.
Tagovi
Autorka
