Istraživanjem su biolozi dokazali da bakterije koje borave u korenu mogu da podrže svoje zeljaste domaćine u tome da podnesu ekstremne uslove poput suše, viška soli ili vrućine.
Globalno zagrevanje stvara sve veće probleme u poljoprivredi. Vruće i suvo vreme često dovodi do smanjenja prinosa, preti globalnom snabdevanju hranom, ali i nanosi veliku štetu poljoprivrednoj industriji. Poslednji podaci govore o tome da su žitarice najugroženije.
Kako bi tome stali na kraj, naučnici su izdvojili bakterije iz korena pustinjske biljke, Indigofera argenteae, piše Innovation news network. Njima su obložili seme pšenice želeći da dokažu da mogu podstaknuti njen rast i pomoći joj da preživi vrućinu.
Neke biljke poput ove imaju prirodnu toleranciju na toplotu, a druge je razvijaju nakon prethodnog izlaganja višim temperaturama. Međutim, uzgoj otpornih biljaka skup je i dugotrajan proces. Stoga u nastojanjima da se pronađu rešenja za ekstremne uslove zbog kojih usevi propadaju, raste interes za iskorišćavanjem mikroba u zaštiti bilja.
Ovim su istraživanjem biolozi pokazali da bakterije koje borave u korenu mogu da podrže svoje zeljaste domaćine da bolje podnesu ekstremne uslove, poput suše, vrućine ili prekomerne količine soli.
"Korisne bakterije bi mogle da postanu jedan od najbržih, najjeftinijih i najzelenijih načina za pomoć u postizanju održive poljoprivrede", izjavio je Kirti Šekhavat, postdoktorand sa Univerziteta King Abdulah za nauku i tehnologiju.
"Međutim, nijedna dugoročna studija nije dokazala da deluje u stvarnom svetu, a mi još nismo otkrili šta se događa na molekularnom nivou", dodao je.
Stoga je Šekhavat je s timom istraživača pod vođstvom profesora Heriberta Hirta, odabrao korisne bakterije koje žive u korenu spomenutog pustinjskog grma.
Njima su obložili seme pšenice, a zatim ih posejali u svojoj laboratoriji sa nekoliko semenki na koje ih nisu primenili. Nakon što su useve ostavili da rastu šest dana, zagrejali su ih na 44°C u trajanju od dva sata.
Žito koje nije tretirano prestalo je da raste i imalo oštećenje na listovima. Pšenica obložena ovim organizmima, ostala je čitava, što ukazuje da su bakterije pokrenule toleranciju na toplotu.
"Taj mikrob ulazi u biljku čim seme proklija i oni potom žive u simbiozi celi životni vek", pojasnio je Šekhavat.
Takođe, istraživači su nekoliko godina uzgajali pšenicu na zemljištima u Dubaiju, gde temperature mogu da dosegnu 45°C. Zbog vrućina, pšenica se tamo obično uzgaja samo zimi. Međutim, obloženi usevi neprestano su prinosili i to između 20 i 50 odsto tona više od uobičajenih.
I mnoge druge imaju sposobnost zaštite biljaka od raznih pretnji, poput suše i gljivičnih oboljenja, a ovaj istraživački tim ih trenutno testira na drugim kulturama, uključujući povrće.
"Upravo smo zagrebali po površini ovog skrivenog sveta", komentarisao je profesor Hirt zaključivši da bi one korisne mogle da doprinesu transformaciji neodrživog poljoprivrednog sistema u ekološki.
Tagovi
Autorka
