Jesenja setva žitarica počela u decembru

Loše vremenske prilike omele su ratare u Pčinjskom okrugu da jesenju setvu završe u optimalnom roku. Zato pšenicu seju u decembru. Seju isključivo sorte tolerantne na rok setve. Količinu semena, za svakih desetak dana kašnjenja, povećavaju za 10%.

Sejati fakultativne sorte pšenice

Nada Lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo u Poljoprivrednoj službi u Vranju savetuje poljoprivrednicima da seju fakultativne sorte pšenice, poput nevesinjke i venere, koje daju dobar prinos i mogu se sejati do početka februara.

"Ove godine je i zainteresovanost poljoprivrednih proizvodjača za setvu pšenice bila znatno manja nego prethodnih. Tako smo došli u situaciju da je u Pčinjskom okrugu, od planiranih 16.000 hektara, svega 0,5% površina pšenicom zasejano u optimalnom roku i to će se svakako loše odraziti na rod. Veći prinos od šest tona po hektaru može se očekivati samo na površinama zasejanim u optimalnom roku. Najranija zasejana i ponikla pšenica već je formirala treći list. Ostali usevi su u fazi klijanja, odnosno drugog lista. Nicanje je neujednačeno i može se konstatovati da je priprema zemljišta bila dosta loša i da na većini njiva nije obavljeno valjanje posle setve", kaže Lazović Đoković.

U kasnijoj setvi ne mogu se očekivati visoki prinosi

Takođe, podseća poljoprivrednike da setvom u decembru, ili čak u januaru, ozima pšenica se dovodi u poziciju jare pšenice. U kasnijoj setvi ne mogu se očekivati visoki prinosi, bez obzira na nivo ulaganja. Ni povećanom gustinom setve, ni pojačanom mineralnom ishranom, ne može se kompenzovati skraćenje vegetacije zbog kasne setve. Biljke koje su zasejane na vreme formiraće primarni korenov sistem već u jesen. One koje su sejane kasno formiraće niže stablo, s manjom lisnom površinom, pa će im i kapacitet za fotosintezu biti manji.

"Niske temperature najnepovoljnije će se odraziti na biljke koje imaju dva lista. One nisu formirale čvor bokorenja, i istrošile su sve rezerve hrane iz semena. Biljke koje su u fazi bokorenja, klijanja i nicanja, mogu podneti veoma niske temperature bez značajnih šteta, s obzirom na to da period od setve do nicanja u kasnim rokovima traje od 25 do 50 dana. U zavisnosti od temperature i snežnog pokrivača, takve biljke su duže izložene štetočinama i prouzrokovačima bolesti koje vrebaju u zemljištu. Njima se mora posvetiti veća pažnja u proleće", dodaje Lazović Đoković.

Neophodna zaštita od korova

Stručnjaci vranjske Poljoprivredne službe, upozoravaju poljoprivredne proizvođače da im predstoji da urade i dve zaštite od korova i to kod useva koji su niži u porastu. Neophodno je da prihranjivanje, podele u dva, tri obroka, a količine potrebnog azota izračunaće se na osnovu N-min metode, pojedinačnog stanja svake parcele, sortimenta pšenice i mnogih drugih činilaca.

Oranje zadalo najviše muka

Poljoprivrednik Dragan Nakić, iz bujanovačkog sela Rakovac, ovih dana je priveo kraju setvu pšenice na dva hektara. Tokom setve primenjivao je savete poljoprivrednih stručanjaka. Za muku, koju je imao prilikom oranja, ne krivi ni Boga, a ni loše vreme. Zemlju je orao noću kako bi što pre završio setvu.

"Ovako teške uslove za setvu imao sam i pre 10 godina. Iskustvo koje imam iz tog perioda pomoglo mi je da se bolje snađem u setvi koju sam obavio uz puno poteškoća. U zemlju sam bacio više semena nego kada sejem pšenicu u optimalnom roku. Na jedan hektar zasejao sam 14 oglednih sorti pšenice. Tok setve pratili su stručnjaci vranjske Poljoprivredne službe. Na drugi hektar sejao sam pšenicu sorte farineli. Zasejao sam ječam i tritikale. Prošle godine sam sa sortom pšenice ingemo ostvario prinos od 780 kilograma po hektaru. Sve sam uradio kako je trebalo, a kakvu ćemo žetvu imati videćemo tek na leto", kaže Dragan.

Tu rečenicu, sa zebnjom, izgovaraju gotovo svi ratari u Pčinjskom okrugu. Međutim, oni se iskreno nadaju da će i naredne godine biti dovoljno žita kako za ljudsku ishranu, tako i za stoku.