Jarak: Kukuruz nikao, pšenica miruje, čeka se kiša

Optimalan rok za setvu kukuruza bio je 15. april, što je većina ratara ispoštovala. Saveti stručnjaka su da je predsetvena priprema zemljišta jedan od najvažnijih poslova, uključujući i pripremu mehanizacije. Zoran Erić iz Jarka svojih 16 hektara kukuruza posejao je 13. i 14. aprila, nakon što je pripremio zemljište. Prihranu je obavio bacanjem uree, zatim setvospremiranje, poslednja provera i posao je obavljen u optimalnom roku. Da je sve urađeno kako treba, pokazuje i njiva, s obziom na to da je za sedam dana kukuruz nikao i sada je u fazi dva lista.

"Zemlja je bila dovoljno vlažna, spasao nas je martovski sneg. Ne može se reći da je to najbolja količina vlage, ali da nije bilo snega u martu, ni setva kukuruza ne bi dobro prošla. Kukuruz je solidno nikao za samo nedelju dana, ali ipak brine i ta situacija da posle martovskog snega više od 20 dana nema ozbiljnih padavina. Ne očekujem da će najavljena kiša za vikend biti dovoljna” kaže Erić.

Zoran se odlučio za standardan razmak od 24 centimetra između biljaka. Kaže, plaši se suše, pa radi predostrožnosti ipak ide sa nešto većim razmakom, da bi biljka odolela suši, ukoliko do nje dođe.Sada kukuruzu sledi prskanje protiv korova i to kada dođe u fazu nicanja do šest pera. Nakon toga eventualno sledi špartanje i skidanje useva u julu mesecu.

Loša prošla godina, teško prognozirati ovu

Erić kaže da je prošla godina bila izuzetno loša, kada je kukuruz u pitanju, a rod je zbog velikih vrućina podbacio čak i za 50%. Nije optimističan ni kada je ova godina u pitanju, ali kaže sve će sad zavisiti od vremenskih prilika. Prošle godine, osim podbačaja zbog suše, na ruku nije išla ni otkupna cena. Svoj kukuruz, onaj deo koji je namenjen za prodaju, isporučio je stalnom otkupljivaču po ceni od 17,5 dinara za kilogram i to u decembru, kada je ipak uspeo da sačeka nešto povoljniji iznos za svoju robu. Prošlogodišnje zrno imalo je veliki sadržaj vlage, i do 17%, što je uslovilo i dodatni odbitak od 10% prilikom otkupa.

Za ovu godinu ne može sa sigurnošću da kaže kolika bi cena kukuruza bila odgovarajuća da bi se proizvodnja isplatila, a za 2017. kaže da bi troškove proizvodnje i eventualnu zaradu opravdala cena od 25 dinara za kilogram. "Nedovoljni podsticaji od 4.000 dinara po hektaru i to do 20 hektara, uz skuplje dizel gorivo, nisu dovoljni za seljaka", kaže Zoran, a ove godine će tek da vidi kako će se razvijati situacija.

Najvažnije da ne bude suše

Za sada je najvažnije da ne bude suše i da vreme bude naklonjeno proizvođačima, a na prvom mestu je da zemlja dobije kišu, koja preko potrebna i kukuruzu i pšenici, koja trenutno miruje, jer nema dovoljno vode. Ipak, kao i većina poljoprivrednih proizvođača, od kukuruza ne odustaje, kako zbog plodoreda, tako i zbog neophodne stočne hrane, s obzirom na to da u svom gazdinstvu gaji i oko 60 svinja. I cene svinja su nestabilne, najviša koja može da se dobije za kilogram je 160 dinara.

"I pšenici, koju sam posejao na 17 hektara, je neophodna vlaga. Ona ima potencijal, lepo je nikla, nemamo problema sa bolestima, ali trenutno miruje, jer nema padavina. Tretiram je protiv korova i bolesti, tako da do žetve u julu nemamo više mnogo posla oko nje, sad samo gledamo u nebo da padne kiša, a kasnije i u tržišna kretanja, kako bismo i za pšenicu dobili iole povoljniju otkupnu cenu", priča Zoran.

Povrtarstvo kao nadoknada za niske cene ratarskih kultura

Kao većina sremskih poljoprivrednika, i Zoran Erić se bavi i povrtarstvom, kojim se nadoknadi niska cena ratarskih kultura i donekle zatvori finansijski krug jednog prosečnog poljoprivrednog gazdinstva. Uporedo sa setvom kukuruza, obavio je i rasađivanje bostana. Sredinom marta dinje i lubenice rasadio je u plastenicima, a mesec dana kasnije izneo ih je na njivu. Nešto manje od 3,5 hektara bostana će u nekoj meri učiniti da računica bude bolja. Postavljeni su tuneli od folije, pomoću bunara i pumpi je obezbeđen zalivni sistem kap po kap, pa će se u tom slučaju malo manje gledati u nebo. To ipak ne znači da je time bostan u potpunosti zaštićen od suše. Za desetak dana kreće prihrana, a oko Đurđevdana će skinuti foliju. A onda od kraja juna pa sve do avgusta prodavaće lubenice i dinje ispred svoje kuće, uglavnom ugovorenim i starim otkupljivačima, koji uzimaju već količine za dalju prodaju.