Jagletić: Sipam zlato u rezervoar!

Svedoci smo trenda poslednjih godina da seljaci sa malo zemljišta sve masovnije odustaju od poljoprivrede. Zemljište ili izdaju u zakup ili prodaju. Međutim, trend je sve nepovoljniji pa su na granici egzistencije i oni koji obrađuju 100 jutara. Baš toliko u Sremskim Mihaljevcima u opštini Pećinci obrađuje naš sagovornik Goran Jagletić.

Isplativost ratarske proizvodnje - "na žilet"

U kuću u glavnoj ulici nedaleko od čuvene crkve Svetog Jovana Bogoslova stigli smo na vreme. Domaćin se baš pripremao da nastavi oranje. I odmah o najaktuelnijem.

"Da nije strašno, bilo bi smešno. Dizel 170 dinara. Evo krećem na oranje. Rezervoar traktora 220 litara. Tih 320 evra 'sljuštim' za dva dana. Evo dva meseca čekamo kišu. Neke parcele mogu da obradim, a za većinu čekam obilniju kišu. Plašim se da mi ne ostane puno za neke nepovoljnije uslove ako se okiša i bude blato. Pšenicu i ječam sam posejao, a ove ostale parcele pripremam za proleće za kukuruz i suncokret", priča Jagletić.

Sremac, kao i većina, oštar na jeziku, ali priča ima uporište u činjenicama:

"Mi što se bavimo poljoprivredom, smo jako hrabri, mislim na mala gazdinstva. Najverovatnije da ulažući u obradu zemljišta i jesenju setvu od gotovog pravimo veresiju. Proizvodnju smo osvojili. Uložili smo u repromaterijal, koji je preskup. Nemamo subvencije. Nemamo 'plavi dizel'. Ali što se dobiti tiče - 'vozamo se na žilet'. Ministar na svakih pola godine obećava subvencionisano gorivo ali ništa od toga. Ne libim se da kažem istinu, a onaj koji ne veruje neka dođe da proveri".

Za golu egistenciju - 100 jutara

Naš sagovornik kaže da je stotinak jutara u ratarstvu neophodno za egzistenciju jedne porodice na selu: "Imamo samo za prostu reprodukciju. Godinama već nemamo novca za ulaganje. Nemamo za kupovinu nove opreme, a valjalo bi. Da podsetim da je početkom 2000. poljoprivreda dobila na zamahu. Seljaci su ovde u okolini počeli da kupuju zemljište, mehanizaciju, opremu. Država je vodila računa o ceni goriva. Žitarice su imale zadovoljavajuću cenu. Počeli smo da koristimo savremenu tehnologiju. To je sve trajalo sedam, osam godina, a onda je nastao sunovrat".

Uzorni bostandžija svake godine ima sve manje pod lubenicom

Inače, Goran Jagletić je pre nekoliko godina bio jedan od najboljih proizvođača bostana, kada je reč o prinosu po hektaru i kvalitetu plodova.

"Lubenicu sam proizvodio na površini od tri do pet hektara. Sve sam uspevao sam da prodam. Tržište je želelo našu lubenicu. Iz godine u godinu smanjujem proizvodnju. Više od pola sezone prodajemo lubenicu koja je ispod cene koštanja. Potom dođe desetak dana kada je nestašica robe na tržištu, ali od toga koristi ima desetak ljudi u celom regionu", tvrdi ovaj poljoprivrednik.

Šta je sa državnim lagerom za žitarice?

Pita se Jagletić šta je sa državnim lagerom za žitarice i kaže da toga nema u praksi, a obećavano je u medijima. Konstatuje da za lanjski loš rod kukuruza seljaci nisu dobili satisfakciju u dobroj ceni, a ove godine nemaju gde da ga lageruju. Uz visoku cenu goriva, kaže da ga najviše boli nepravda zbog državnog poljoprivrednog zemljišta.

"Trećinu zemljišta pokupili su tajkuni pod maskom investitora. A baš bih voleo da vidim da li će ti 'investitori', koji su u Sremu pokupili najveće i najbogatije površine, najkvalitetniju zemlju, da li će oni napraviti neke fabrike za preradu. Zamislite vi uzeti na 30 godina najkvalitetniju zemlju?! To je nemalo ceo jedan radni vek poljoprivrednika. Nama je to zemljište 'isterano iz ruku' i mi se smanjujemo. Nestajemo", upozorava Jagletić.