I buđ trpi stres: U budućnosti nas čekaju novi mikotoksini - gde su rešenja?

Ciklus kontaminacije mikotoksinima je začarani krug iz kojeg ne možemo izaći. Zato celo vreme istražujemo buđ i pokušavamo je suzbiti, uticati na bezbednost hrane i smanjiti određene ekonomske gubitke. Puno je faktora koji utiču na njihovu pojavu, a klimatske promene su tu kao moderna pošast, bile su uvodne reči dr Tihomira Kovača na predavanju "Buđ prisutna u hrani i klimatske promene - šta znamo?", koje je održao na završnoj konferenciji i radionici projekta "Odgovor ozime pšenice na biotičke i abiotičke stresove izazvane klimatskim promenama" u realizaciji Poljoprivrednog instituta Osijek. 

Kovač je pojasnio da mikotoksinima smatramo sekundarne metabolite buđi koje su toksični pri niskim koncentracijama i nisu poželjni. Izazivaju određene kancerogene, mutagene, teratogene, estrogene, imunotoksične i druge učinke koji štete ljudskom zdravlju. 

Komentarišući klimatske promene, kaže kako ih osećamo kao promene u nivou padavina, temperaturi i sličnom, a kada govorimo o uticaju, spisak je dug. Visoko na toj listi je uticaj na bezbednost hrane jer klimatske promene modifikuju područja koja su pogodna za njenu proizvodnju, utiču na povećanje broja štetočina, oblikuju zajednicu plesni u životnoj sredini i na taj način pojačavaju kontaminaciju hrane i hrane za životinje mikotoksinima. 

Regionalno različiti problemi

Ono čime se bave na Prehrambeno-tehnološkom fakultetu koji je bio Poljoprivrednom institutu Osijek partner na ovom projektu je, kako sprečiti kontaminaciju hrane mikotoksinima, predvideti razlike u njihovoj pojavi, a koje će, tvrdi on, biti regionalnog karaktera. Kaže kako će klimatske promene biti tačkasto raspršene po Zemlji, a mi ćemo imati regionalno različite probleme.

"Pitanje je i kako modulisati i izboriti se sa trajanjem sezone rasta. U pojedinoj literaturi se čak navodi da će u određenim područjima biti i dve žetve. I još jedan problem je to što se mikotoksikogene plesni prilagođavaju situaciji tokom stresa kojeg i one proživljavaju", izjavio je Kovač. Dakle, stres utiče i na samu buđ zbog čega dolazimo do problema s efikasnosti postojećih fungicida, zbog čega ćemo morati pronaći nove i delotvornije. 

Ovaj problem je, naglašava, rezultirao zakonskom regulacijom pojavnosti dozvoljenih koncentracija mikotoksina u hrani ili hrani za životinje, a u budućnosti možemo očekivati i nove mikotoksine i nova zakonska rešenja za njihovu pojavu. 

Kao primer uticaja stresa dao je plesan Aspergillus koja proizvodi aflatoksine. Buđ pod stresom može biti zbog promena faktora sredine, dakle promene temperature, padavina, vlažnosti vazduha, koncentracije CO₂ u vazduhu koja, kako znamo, sve više raste, a tu su i abiotički faktori poput teških metala, mikroplastike i nanočestica. 

"Kada je pod stresom, verovatno će se dogoditi da ona pojačano sintetiše mikotoksine i kontaminira hranu jer se na taj način brani. Imaćemo problem ne danas kao s aflatoksinima, mikotoksinima Fusarium vrsta i sl., nego s novima ili čak s prekursorima koji su potrebni ćeliji kako bi proizvela mikotoksine koje danas poznajemo", objašnjava. 

Kompeticija među mikroorganizmima

Kako navodi, postoji konkurencija između određenih mikroorganizama u životnoj sredini zbog čega buđ jednostavno želi nadvladati određene druge vrste. Primer je plesan Aspergillus flavus (proizvodi aflatoksin, op.ur.). Ona raste na klipu kukuruza, ali da bi preživela, stvoriće i sklerociju koja će biti negde u zemljištu. Ona zna kada je u mraku i da bi odbranila sklerociju od oređenih insekata koji bi je mogle oštetiti ujedanjem i slično, ona otpušta aflatoksin. S druge strane, kada je na klipu kukuruza, glavni zadatak joj je da naraste, stvori miceliju, paučinastu pahuljastu akumulaciju na klipu i da se spore uz pomoć vetra ili insekata šire i rastu dalje. 

Zbog već spomenutih abiotičkih stresova dolazi do veće količine ostalih mikroorganizama zbog čega se ona brani u toj konkurenciji. Dakle na buđ utiče i nešto što je živo, ali i neživo i izaziva isti učinak. Takođe, može se dogoditi da se tretiranje fungicidima ne obavi kako treba zbog čega se takođe može izazvati stres i napravi još veća šteta. 

Mikotoksine je nemoguće izbeći, ali je moguće smanjiti njihov uticaj

Dodaje da zbog svega zagovaraju razvijanje regionalnih centara koji bi pratili razvoj i situaciju s ovim pojavama i kontaminacijom hrane. 

Kakvi će biti novi fungicidi?

Dalje ističe da moraju predvideti šta će se desiti sa adaptacijom plesni, kako će se menjati sekundarni metabolizam određenih vrsta, ali takođe naći nove sorte koje će biti prilagođene tačno određenoj regiji.

"Moramo razviti i nove efikasne fungicide koji će pomoći u ovoj borbi."

Put aflatoksina od njive do sira: Da li smo ugroženi - šta će pokazati analize?

Na pitanje koliko su hemijske kuće spremne na ove promene, kaže da veruje da rade na tome.

"Nije jednostavno napraviti fungicid. To je slično kao proizvodnja leka, antibiotika, koji treba pročistiti, staviti na tržište, da bude dostupno. Sigurno će se pojaviti novi koji će biti na biljnoj bazi, koji već postoje u okruženju i kojima bi se moglo doskočiti ovom problemu." Kovač rešenje vidi i u otpornijim biljkama.

"Mi, recimo, proučavamo tradicionalne sorte jabuka koje pokazuju da su otpronije na zarazu sa Penicillium expansumom (psihrofilna plava plesan, op.a.) nego što su to komercijalne sorte", zaključio je. 

Potrebne su genetski otporne sorte

Kada je reč o projektu "Odgovor ozime pšenice na biotičke i abiotičke stresove izazvane klimatskim promenama", a koji ima za cilja da stvori nove, zdravstveno bezbednije sorte pšenice otpornije na biotičke i abiotičke stresove primenom visokokvalitetnih IRI aktivnosti, koordinatorka projekta, dr Valentina Španić, oplemenjivačica pšenice Poljoprivrednog instituta Osijek, otkrila je da su njime istraživali fuzarijsku palež klasa i lisnu rđu, dve najznačajnije bolesti koje se javljaju na pšenici, ali i uticaj sušnih uslova na njen rast i razvoj. 

"Stvorili smo tri linije ozime pšenice koje smo prijavili komisiji za priznavanje biljnog materijala. Sušu i bolesti smo istraživali istovremeno, dakle i u poljskim uslovima na različitim lokacijama, ali i u kontrolisanim", kaže dodajući da su u kontrolisanim mogli izolovati samo jedan stres kojeg su istraživali dok je u poljskim to bilo nemoguće.

"U poljskim nam je išlo na ruku to što su sve godine bile sušne", komentariše dodajući da su na kraju svega izmerena, agronomska, svojstva kvaliteta, ali i različita morfološka svojstva pa je napravljen celi niz laboratorijskih analiza, od onih na nivou gena, do fizioloških, hormonskih, različitih parametara fotosinteze i drugo. 

"Fuzarijska palež klasa je bolest koja je jedna od najznačajnijih i proizvodi mikotoksine u pšenici, a njih ima jako puno. Prema EU regulativi postoji maksimalna dopuštena koncentracija za neke, a mi smo za potrebe istraživanja izolovali 30-ak vrsta", kaže naglasivši da su oni jako opasni za zdravlje ljudi i životinja.

"Prenose se različitim postupcima u prehrambenoj tehnologiji, zaostaju u mnogim proizvodima. Zato je najbitnije raditi na genetskoj otpornosti, odnosno stvaranju sorti koje su genetski otporne", poručuje uz napomenu da bi stvorili sortu koja će biti otporna, prilagodljiva, stabilna i genetski otporna, potrebno je deset do 12 godina.