Gde srpski ratari mogu da prodaju pšenicu i pod kojim uslovima?

Žetva je u nekim delovima Srbije krenula, cena se ne zna - još uvek. Izvoz je dozvoljen u kvotama, skladišta su prepuna, a postoje navodi da će Robne rezerve izaći sa cenom od 40 dinara za otkup, s tim što detaljnije informacije nisu poznate.

Agroklub je istraživao koje solucije ima ratar u prodaji pšenice, tačnije kome i pod kojim uslovima? Pored raznih otkupljivača, skladištara i izvoznika, prvi i najvažniji kupac pšenice su mlinovi.

Rod na lager

Firma "DPS Klas Group Šabac" godišnje otkupi oko 100.000 tona pšenice, a kapacitet prerade brašna u istom vremenskom periodu je od sto do stodeset hiljada tona. Kao i druge firme ove delatnosti, pogodile su ih mere Vlade o zabrani izvoza žitarica i brašna, kao i uvođenje kvota. Kako kažu, još uvek osećaju posledice.

"Samo radimo prijem pšenice novog roda na lager, s obzirom da cena još nije definisana. I već smo primili trećinu naše proizvodnje", rekla je Mirjana Tesla ispred DPS Klasa.

Proizvođači predaju na svoje ime, dobijaju prijemni list, tako da u momentu formiranja cene, kako nam pojašnjava sagovornica, oni mogu tu svoju količinu da im prodaju.

"Poljoprivrednici žele da što pre prodaju svoju robu, jer im je to prvi dinar. S druge strane, jako je teško formirati cenu brašna i ispregovarati posebno 'jače' ugovore sa velikim kompanijama koje sad rade nabavku za treći i četvrti kvartal, a mi ne znamo kako će se kretati cena pšenice."

Veliko interesovanje za agrorok

Postoje i firme kod kojih se možete zadužiti za đubrivo, hemiju i seme pred setvu, a platite u rodu po žetvi i dobijete razliku. Jedna od takvih firmi je i "Agromaket" iz Kragujevca, koja ima tri svoja otkupna mesta u Srbiji - u Kragujevcu, Bačkoj Palanci i selu Natalinci kod Topole. Za ovakav vid saradnje na poslednje pomenutom otkupnom mestu zainteresovano je čak 95 odsto kooperanata.

"Za agrorok potpisuje se ugovor, standardno na početku godine, posle proizvođači biraju koje đubrivo ili seme žele, a koje mi imamo u ponudi. Ako neko izrazi baš želju za nekim specijalnim, ja mogu da nabavim, ali inače imamo nekoliko ranijih, srednjih i kasnijih hibrida poznatijih semenskih kuća", kaže Pavle Gavrilović iz Agromarketa i dodaje da je od hemije dostupna njihova roba.

Kako saznajemo, cena se čeka, a još uvek nisu krenuli sa otkupom novog roda pšenice. Međutim, prve vršaje očekuju već za vikend u ovom šumadijskom selu i okolini.

Poznata cena?

Sličan, ali malo drugačiji princip razmene ima i firma "Majevica" iz Bačke Palanke, koja je nedavno predstavila svoj prvi srpski traktor i koji će biti u prodaji početkom sledeće godine. Priključnu mehanizaciju svi zainteresovani mogu da kupe, ne samo za novac, već i u rodu poljoprivrednih kultura. I kod njih, cena je poznata.

"Svi naši priključci što se proizvode u Bačkoj Palanci, a što su dostupni na sajtu, dolaze u obzir za razmenu za pšenicu, koju obračunavamo sa 52 dinara po kilogramu. Dakle, cena iz našeg cenovnika se deli sa 52 i dolazi se do količine pšenice koju čovek treba da preda", kaže direktor ove kompanije Radovan Komad za Agroklub i dodaje da je prijemno mesto upravo u Bačkoj Palanci.

"Verujte da ljudi iz Negotina dovoze pšenicu, jer je paritet stvarno dobar i transportni trošak im ne igra nikakvu ulogu. Dovezu pšenicu ovde na lager i ja im isporučim mašinu."

Osim kod Majevice, cena pšenice na Produktnoj berzi prošlog petka bila je poznata, ali 38 dinara. Kao i svake godine, izvesne promene iste, nastupiće u samoj žetvi, a poljoprivrednici će odlučivati ne samo kome će prodati i pod kojim uslovima nego i da li će uopšte? Tačnije, da li će skladištiti oni koji imaju uslova za to i time čekati prihvatljivu cenu hlebnog zrna.