Gde će se pad cene šećerne repe zaustaviti?

Šećerna repa, kraljlica ratarskih kultura. Bilo nekad. No, kraljica je ostala bez krune - definitivno. Na dve nedelje pred početak setve šećerne repe, vlada potpuna neizvesnost oko setve ove industrijske kulture. Već sada je izvesno da će biti zasejano manje površina nego lane, ali koliko, još se ne zna. Glavni razlog za to je smanjenje cene i pomeranje rokova isplate.

Na savetovanju koje je u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru organizovala Fabrika šećera u Crvenki, razgovarali smo sa nekoliko rezigniranih proizvođača repe. Bez obzira na očaj, zamolili su da ne objavljujemo njihova imena uz opasku "ko zna šta još šećerane mogu da smisle". Evo njihovih komentara:

• "Nisu ispoštovali ugovor, prekrajali su ga, smanjivali su cene. Još gore - isplata. Nije ispoštovano kad je rečeno. Tek pre neki dan smo dobili 20% duga."
• "Kooperanti očekuju ubrzanu isplatu. Od toga zavisi naredna setva. Nadamo se da će biti sve u redu."
• "Sve zavisi kako će se završiti lanjska sezona. Ako bude isplate do setve, biće posejano, inače će biti drastično smanjeno."

Isplata na dugom štapu

Direktor sirovinskog sektora šećerane u Crvenki Milan Martić, ne krije da postoje problemi sa isplatom: "Tačno je da kasnimo sa isplatom prošlogodišnjeg roda. Razlog je u izuzetno teškoj situaciji u celoj industriji šećera. Cena šećera je toliko pala da je proizvela toliko spore prilive prema šećerani. Mi smo sada u situaciji da čekamo da se ti prilivi stabilizuju, odnosno da se cena šećera oporavi, da bi mogli da ispoštujemo naše obaveze prema proizvođačima repe." Iz ove Martićeve izjave može se samo zaključiti da je isplata na dugom štapu.

Opala zainteresovanost proizvođača za šećernu repu

Poljoprivrednici širom Vojvodine su posebno rezignirani lanjskim obračunom. Nije retkost da je nakon predaje repe, posle odbijanja nečistoća i digestije, uz čekanje od mesec do dva na prizmama, uz kaliranje i truljenje, tek pola roda došlo na naplatu. A mnogi poljoprivrednici glavnicu duga još čekaju. Da je zainteresovanost proizvođača za setvu šećerne repe opala, potvrđuje i Teodora Deak, direktorica fabrike šećera TE-TO u Senti, koja je u većinskom vlasništvu italijanske grupe SFIR. Ona kaže da su od predviđenih 11.000 hektara ugovorili setvu na 5.500.

LJubiša Radenković, direktor kompanije Sunoko, koja ima šećerane u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, kaže da su lane sa 36.500 hektara preuzeli 2,5 miliona tona repe koju su isplatili. On dodaje da je pad cene šećera zaustavljen, ali da je na granici rentabilnosti proizvodnje šećerne repe. Treba reći i to da će proizvodnju šećerne repe zadržati oni koji to - moraju. To su pre svih oni poljoprivrednici kojima su šećerane garanti za kredite za nabavku mehanizacije. Analitičari su izračunali da se na našem tržištu neće javiti manjak šećera. Oni su do te računice došli na osnovu velikih domaćih zaliha iz 2013., kao i činjenice da je lane proizvedeno bezmalo 600.000 tona šećera. Procenjuje se da su domaće potrebe oko 220.000 t i uz 180.000 t, kolika nam je kvota za izvoz u Evropsku uniju, matematika govori da je domaće tržište podmireno za bar godinu dana unapred.

A ovaj scenario se mogao naslutiti još pre četiri godine, kada su proizvođači šećera u Evropi najavljivali dugoročan pad cene šećera zbog obilnog uvoza onog dobijenog od šećerne trske. Tako se dogodilo da se cena šećera za 700 evra po toni strmoglavi na sadašnjih 380-390 evra.

Foto: Depositphotos.com; jovanjaric