EU: Najviše kukuruza beru Španci - 11,8, a najmanje Rumuni - 5,7 tona po hektaru

MARS Bilten objavio je izveštaj Praćenje useva u Evropi u kojem stoji da su na nivou Evropske unije promene u prognozama prinosa za većinu jarih kultura osim kukuruza revidirane na niže, iako i dalje ostaju iznad petogodišnjeg proseka.

Smanjenje je uglavnom posledica negativnog uticaja nastavka toplih i suvih uslova na jugu Evrope. Predviđanja prinosa jarih useva na zapadu i u srednjoj Evropi ostaju pozitivna, čak su revidirana prema gore. Izgledi su naročito pozitivni za kukuruz u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.

U južnim i jugoistočnim evropskim regijama uslovi su i dalje suvi, često praćeni visokim temperaturama, što je negativno uticalo na prinos letnjih useva. To je naročito slučaj u delovima Italije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke kao i južne Turske.

Veće količine kiše koje su padale u istočnoj Nemačkoj i Poljskoj koristile su usevima, ali su omele žetvu i uzrokovale odlaganje ranih predsetvenih aktivnosti. U Finskoj je previše vlažan kraj leta uzrokovao smanjenje očekivanja od prinosa u smislu količine i kvaliteta. S druge strane, višak padalina na jugu Rusije poboljšao je uslove za letnje useve.

Prinosi kukuruza, krompira i šećerne repe

Kako stoji u ovom izveštaju, izgledi za jare kulture ostaju ispod petogodišnjeg proseka u Hrvatskoj i Sloveniji. Avgust je doneo vruće i suvo vreme, a vlage je nedostajalo od početka leta. Zabeleženo je manje od 60 mm padavina u većem delu naše zemlje. Maksimalne temperature dosezale su 38°C tokom prve polovine avgusta, ali su se spustile na normalu pred kraj meseca.

Što se tiče kukuruza najviši prinosi očekuju se u Španiji i to 11,8 tona po hektaru, dok su oni najmanji predviđeni za Rumuniji i to samo 5,79 t/ha. 

Prema MARS-u, kod krompira će prinosi na nivou Evrope biti prosečni ili veći od proseka. Najveći se očekuju u Nemačkoj i to 44,3 tone po hektaru, a slično je i u Holandiji gde su oni predviđeni na 43,8 t/ha. Sledi ih Francuska sa 43 t/ha.

I od šećerne repe se očekuju manji rezultati od uobičajenih u našoj zemlji, a mogli bi da iznose 63,3 tone po hektaru. U susednoj Mađarskoj će biti još lošiji sa 58,4 t/ha. U većem broju zemalja očekuju prosečni ili iznad prosečni, a najveći su predviđeni u Holandiji s 86,9 t/ha.

Rekorderi smo kada je u pitanju suncokret?

Kada je u pitanju suncokret, tu smo vodeća zemlja sa rekordnim prinosom od 3,13 tona po hektaru. Većina zemalja ima prosečne kao i pređašnjih godina, jedino Bugarska beleži smanjenje. Tamo se kreću oko 2,17 tona po hektaru, ali i dalje su bolji od na primer, Španije gde oni iznose 1,23 t/ha.

Prosečni prinosi soje su najveći u Italiji sa 3,64 t/ha, a sledi Hrvatska sa 3,04 t/ha. Međutim, za velik broj zemalja još nema podataka. Što se tiče onih manjih od uobičajenih, očekuju se u Mađarskoj (2,40 t/ha), a veći u Francuskoj (2,74 t/ha) i Slovačkoj (2,65 t/ha).

Pašnjaci u Italiji, Bugarskoj, južnoj Rumuniji, Mađarskoj i središnjim regijama Grčke kao i Finske i baltičkim zemljama na severoistoku su ispodprosečne produktivnosti zbog suše i visokih temperatura. U prosečnom su stanju oni u severozapadnoj Poljskoj, Španiji i južnom delu Portugala. U ostatku evropskih regija su iznadprosečne produktivnosti.