Pokretljivost azota je velika po dubini, po vremenu i dinamici njegove primene te je treba uskladiti sa vremenom najveće potrebe useva za tim elementom i njegove bioraspoloživosti.
Doba je godine kada ratari obavljaju prihranu ozimih kao i pripremu zemljišta za setvu jarih kultura. Ove su aktivnosti u fokusu poljoprivrednika možda više nego ikada, budući da su cene đubriva i po tri puta više od onih u isto doba prošle godine.
Stoga je važna ušteda na svakoj mogućoj stavki, a jedna od njih je primena đubriva u odnosu na sastav zemljišta. Ali, da bismo znali kakva je zemlja na kojem uzgajamo useve, potrebno je napraviti analizu. Uzorci za kontrolu njegove plodnosti, kako znamo, mogu se prikupljati i analizirati tokom cele godine sa površina koje nisu pod usevom i koje nisu pođubrene.
Ali, uzorkovanje je najbolje obaviti nakon žetve/berbe prethodnog useva, a najkasnije mesec dana pre đubrenja i setve sledećeg useva, i to kad je temperatura tla viša od 5°C, otkriva nam poljoprivredni inženjer biljne proizvodnje Hrvoje Hefer.
Kaže kako N-min metoda služi za utvrđivanje količine mineralnog azota koji biljka može odmah i lako da usvoji, i treba se raditi pre svake prihrane. Uzorci za N-min uzimaju se tokom vegetacije, zavisno od fenofaze ili izgleda useva, bilo da se radi o pšenici, ječmu, uljanoj repici i drugim.
"Uzgoj useva na 'otvorenom' uvek je bio i biće rizičan, stoga poljoprivredni proizvođači ne mogu sebi priuštiti neefikasnu i pogrešnu primenu, niske ili previsoke doze đubriva", upozorava Hefer te dodaje da je za ispravnu odluku potrebna hemijska analiza zemljišta koja čini zanemarljivi trošak u biljnoj proizvodnji jer je ona ključ efikasne, ekološki prihvatljivog i profitabilnog đubriva, odnosno uslov za donošenje ispravnih proizvodnih i agrotehničkih odluka.
Pri tom ističe da sastav zemljišta zavisi od fizikalnih (mehanički sastav, struktura, gustoća, konzistencija), hemijskih (emijska reakcija, makro i mikro hraniva, humus, adsorpcijski kompleks) i biološkim karakteristikama (organizmi).
Dakle, najbolji rezultati i najviši profit proizvođači mogu dobiti pravovremenom prihranom koja se može odrediti samo na osnovu analize zemljišta i drugih podataka o njemu, a mora osigurati potrebe useva za hranivima uz održanje ili povećanje njegove plodnosti.
"Ne treba đubriti 'napamet', bez analize kada se primenjuju mineralna, organska đubriva ili mere popravke zemljišta. U slučaju da je tako obavljamo, najčešće rezultira smanjivanjem prinosa i kvaliteta roda, odnosno smanjenjem/gubitkom profita", upozorava Hefer.
Kaže kako jedino preporuka zasnovana na hemijskoj analizi zemljišta daje odgovor na ključna pitanja koliko hraniva treba uneti za postizanje očekivanog prinosa te koja je to stvarno moguća visina prinosa za konkretne agroekološke uslove, a da bude finansijski opravdana.
A kako bi izbegli greške, valja ponoviti da je đubrenje azotom zahtevnija zbog njegove velike pokretljivosti u zemljištu po vremenu, ali i dubini profila, pa joj treba posvetiti veliku pažnju te da se za prihranu preporučuje korišćenje njegovog nitratnog ili amonijum-nitratnog oblika.
"Kretanjem vode kroz zemlju, koje je naročito intenzivno nakon obilnih padalina ili topljenja snega, nitrati se brzo premeštaju u dublje slojeve, odnosno lako ispiraju sve do podzemne vode i tako udaljavaju iz zone korena, stoga se preporučuje prihranu odraditi u više delova u manjim količina, a kako bi biljci azot bio stalno dostupan", preporučuje naš sagovornik.
Zanimljiva je i važna činjenica da se u vlažnom zemljištu premeštanje nitrata odvija istovremeno i procesom difuzije, odnosno sa mesta gde ih ima više k mestu njihove niže koncentracije. To je ozbiljan problem N-prihrane koja se obavlja kod ozimih useva uglavnom po površini, jer kad je hladno i koren biljaka ne može da usvaja vodu, pa niti hraniva, nitratni oblik azota premeštaće se u dublje slojeve, bez obzira ima li padavina ili ne.
Iako već godinama nemamo snega u ovo doba godine, nije na odmet spomenuti da se prihrana ne sme obavljati po snegu ili smrznutom zemljištu, jer nema efekta na biljke, a opterećuje životnu sredinu. Takođe, fosfor (P) i kalijum (K) u pravilu ne primenjivati u ishrani (po površini) zbog slabe mobilnosti (1-2 cm godišnje). Treba je aplicirati u jesen pod osnovnu, duboku, obradu ili najkasnije predsetveno.
"Često zbog vremenskih uslova i/ili finansijskih poteškoća poljoprivredni proizvođači preskaču osnovnu obradu i đubrenje, ali bi prinos bio značajno smanjen kad se P i K ne bi primenili u proleće", kaže Hefer dodajući da na zemljištima niske raspoloživosti fosforom i kalijumom startno đubrenje u trake, zajedno sa setvom uz primenu deponatora za mineralna, povoljno deluje na rani porast useva.
Takođe, dodaje da se primena amidnog azota mora obaviti pre setve, a startno je dopuštena samo primena nitratnih i amonijum-nitratnih N-đubriva, kao i kompleksnog koje sadrži do 20 odsto ukupne potrebe tog elementa, ali samo u trake.
Ističe kako "zimsko" ograničenje primene svih vrsta, kako mineralnih, tako i organskih treba proširiti na razdoblje od 120 dana jer za vreme mirovanja vegetacije nema usvajanja hraniva, a životna sredina se izlaže nepotrebnom zagađenju.
"I kad je temperatura iznad nule, biljke ne zahtevaju niti mogu da usvoje veću količinu hraniva, što zbog niske temperature zemljišta, ali i nadzemnog dela, što zbog male mase korena, odnosno vrlog malog kapaciteta akumulacije", precizira.
Obuka u rukovanju pesticidima i kontrola prskalica - šta donosi novi Zakon?
Kada je reč o organskom stajnjaku, upozorava da on ne sme ostati nezaoran na parceli, posebno kad je toplo. Poželjno ga je zaorati (tekući inkorporirati) u zemlju isti dan, najmanje na dubinu od 10 cm, a na težim tlima i dublje (15-30 cm).
"Njega ne treba primenjivati, čak je zabranjeno, na temperaturama ispod nule, u vlažno zemljište ili kod visokih temperatura. Za lisnato, cvetno i plodno povrće treba ga koristiti najmanje četiri nedelje pre setve/sadnje", zaključuje naš sagovornik.
Tagovi
Autorka
