"Dizna" je najvažniji element prskalice: Koliko je često menjati?

Mlaznica ili kako je često zovemo - dizna, najvažniji je element na prskalici. Od njene ispravnosti zavisi potrošnja hemijskih sredstava koje koristimo, ali i to kako ćemo uticati na životnu sredinu. 

Jedna dizna ne košta mnogo, a može puno da uštedi. Ali, podložna je trošenju pa je po potrebi treba menjati. Neke imaju duži, a neke kraći vek trajanja.

"Mlaznice od bronze možete kupiti za sitne novce, ali su najkratkotrajnije, najlošije, brzo oksidiraju, a čim oksidira, protok je veći", upozorava Ivica Prpić, vođa službe za mehanizaciju u Upravi za stručnu podršku razvoju poljoprivrede i ribarstva Ministarstva poljoprivrede. 

Koliko često ih treba menjati?

Njihove cene variraju, ako se odlučite za najskuplje, to ipak nije mala investicija. Ali, kako napominje ovaj stručnjak, najkvalitetnija dizna je ispravna dizna. 

"Ako bismo uporedili prskalicu i automobil, dizne su vam kao i gume na autu. Možete imati i ferari, ali ako imate loše gume, nikakve koristi od njega. Odnosno, lošim diznama ne možete obaviti ispravnu zaštitu bilja", naglašava. 

Koliko često ih menjati zavisi od protoka litara koje su prošle kroz mlaznicu, ali i od pritiska te sredstava koja se koriste budući da neka imaju abrazivno delovanje, odnosno čestice praha, pa im skraćuju vek. Takođe, ističe Prpić, to zavisi i od materijala.

"Bronzane i plastične su najviše u upotrebi. Tu su još keramičke koje su najtvrđe i najbolje, a izrađuju se još i one od nerđajućeg čelika, inoksa." 

Ovaj stručnjak za mehanizaciju ističe kako da poljoprivrednici koji imaju nove mašine imaju mogućnost rotiranja mlaznica na nosaču pa ih koristiti po potrebi, što je najbolja opcija. 

"Stare mašine imaju jednu mlaznicu i tu one treba da se menjaju. Ali, manji poljoprivrednici baš i ne vode brigu o diznama, njima je to trošak. Bitno im je samo da se iza prskalice praši, a ako nisu dobri parametri prilikom primene, dolazi do nepotrebnog troška, zagađenja i često do pomora pčela", upozorava uz konkretan primer. 

"Na primer, jedna mlaznica vam troši litar i po po hektaru, a druga koja je neispravna, potrošena, s većom rupom, ona troši dve litre. Dakle, bespotrebno bacate sredstva."

Držite se graničnih vrednosti

Takođe, kod primene pesticida važno je držati se određenih parametara i graničnih vrednosti. Vetar može da uzrokuje zanošenje sredstva na neciljane površine, biljke i objekte. Primenjujte ih tokom mirnog vremena bez vetra, a njegova optimalna brzina je 0,8 do 1,8 m/s. 

Temperatura, ako je niža od 5°C ili viša od 25°C, može smanjiti efikasnost ili izazvati fitotoksično delovanje. Kada je reč o svetlosti, neki preparati gube delotvornost pod uticajem svetla, stoga ih treba primeniti prema uputstvima proizvođača (na primer, uneti u zemljište). Za vreme rose nije poželjno prskati jer ona menja koncentraciju sredstava za zaštitu bilja, odnosno razređuje ga. Kiša može delovati pozitivno i negativno. U primeni zemljišnih herbicida deluje pozitivno, a u svim ostalim primenama nije poželjna jer ispira sredstvo.

"Tu je i vremenska anomalija kada nema vetra, kada je totalno mirno te dolazi do temperaturne inverzije - topli vazduh se diže gore pa kapljice iz prskalice diže gore u atmosferu", objašnjava. 

Anti-drift mlaznice

Prpić kaže da je korišćenje pesticida u razvijenim zemljama definisano pravilnicima, a tamo su određene i buffer zone (ivični deo parcele koji je najbliži uz granicu niz vetar koji se ne sme tretirati pesticidima, np.a.) i to koliko je dozvoljeno prskanje u blizini jezera, vodotoka, reka. Tu pomažu anti-drift mlaznice koje su na našem tržištu slabije poznate, ali pružaju višestruke koristi. 

"One stvaraju velike kapljice čime se omogućuje duži period aplikacije. Imamo vrlo kratko vreme kada su temperature idealne i kada nema vetra. Takve mlaznice omogućuju da sistemicima delujemo na duži vremenski period. Neko ko ima veću površinu ne može zaštititi usev od 20 do 30 hektara po optimalnim uslovima", priča Prpić dodavši da one omogućuju kvalitetniju zaštitu sa manje zanošenja. 

"Odmah je i manje štetnosti za životnu sredinu, ali i veća ušteda. Jedna dizna izgleda minorno, ali one su najvažniji element na prskalici jer definišu veličinu kapljice. U nekim evropskim zemljama koje su otišle daleko od nas po pitanju toga, određuju veličinu kapljice kod nekih sredstava za zaštitu bilja, a ona iznosi od 200, 300 mikrona ili više što je recept za manje zanošenje i bolju zaštitu", ističe osvrnuvši se na već spomenute "buffer" zone.

"Ako je ta zona 15 do 20 metara, a vi koristite anti-drift mlaznice koje imaju kapljice veličine 400 mikrona i više, možete doći do blizine jedan metar jer se zona smanjuje budući da nema opasnosti od zanošenja tako velikih kapljica. Ako neko ima parcelu uz, na primer, dva kilometra kanala i kada pomnoži 15 metara puta dva kilometra, prskalicom će moći doći bliže kanalu", daje konkretan primer Prpić.  

Kalibracija prskalice jednom godišnje

Osim ispravnosti mlaznica, kalibracija prskalica je takođe jako bitna, kako bi se znalo koliko tečnosti potroši mašina za zaštitu bilja po hektaru, odnosno planirati količinu tih sredstava. 

"Ako znaš koliko je potrebno litara, odrediš brzinu kretanja, da bi znao koliki je protok mlaznica", kaže Prpić dodavši da najsitnije kapljice pružaju najbolju zaštitu jer pokrivaju najveću površinu lista, ali su s druge strane najpodložnije zanošenju vetrom i isparavanju.

"Čim temperatura pređe preko 25°C, ta kapljica od 100 mikrona ispari na vazduhu za par sekundi, ni ne dođe na pravo mesto. U vazduhu ostane suva materija jako male težine koju nosi vetar i deponuje na livade, cveće pa se tada dešava i problem sa pčelama i slično." 

Kada je reč o kalibraciji, ona se mora obaviti najmanje jednom godišnje, i to u proleće nakon zimskog odmora. Kalbrirati je treba uvek kada se prska u novim uslovima (nove mlaznice, točkovi, brzina, doza, pritisak i slično.). Njime se proverava curi li na nekim spojevima, da li se razvila korozija ili druga mehanička oštećenja. Obavlja se čistom prskalicom i čistom vodom u rezervoaru, pola napunjenom. 

Sipanje sredstava u prskalicu 

Prpić je naglasio da je posebno važno sipanje hemijskih sredstava u samu prskalicu, kako ne bi došlo do nepotrebnog rasipanja. Kao najbolji ističe zatvoreni sistem prenosa (Closed Transfer Systems CTS).

On sadrži poseban adapter za kanister koji se stavi na uređaj te menzuru kojom se dozira određena količina. Oni se spoje sa prksalicom i čistom vodom za ispiranje. Tada taj sistem prenosi sredstava iz rezervoara u prskalicu, a nakon toga ispira čistom vodom koja takođe odlazi u prskalicu. Kanister ostaje čist, a ako je u njemu ostalo još sredstava, zatvara se ispravnim poklopcem. 

"Nema curenja, kapanja i ostalog, niti dolaženja rukovaoca u kontakt sa tim sredstvom. Ako se potroši celo, postoji specijalna mlaznica koja ispira rezervoar iznutra. Taj sistem nije jeftin, ali je efikasan za one koji imaju više mašina za zaštitu bilja pa rade pripremu više sredstava", pojašnjava dodavši kako je jedna od najčešćih tačaka zagađenja zbog kapanja i curenja upravo mesto pripreme. 

Dodaje i da neke prskalice imaju integrisane sisteme za ispiranje, ali je reč o najskupljim mašinama koje imamo u primeni.