Cene ruske pšenice rastu, Argentina postaje konkurentan izvoznik suncokretovog ulja

Očekuje se da će cene pšenice ruskog porekla porasti u naredna dva do tri meseca nakon procena o smanjenju proizvodnje za 2019. godinu (jul - juni). Analitičari procenjuju da će cene ruske pšenice u naredna dva do tri meseca rasti za oko sedam do deset odsto. Zemlje jugoistočne Azije, severne Afrike i Bliskog Istoka glavni su uvoznici ruske pšenice.

Obično cene pšenice padaju tokom žetve zbog povećanja ponude. Žetva pšenice u Rusiji počinje oko polovine juna i traje do polovine avgusta. Međutim, sušno i toplo vreme u glavnim zemljama izvoznicama pšenice, dovelo je analitičare i američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA) do toga da u junu smanje ukupne procene za proizvodnje pšenice za 2019. i 2020. godinu.

Proizvodnja ruske pšenice se smanjuje?

SovEcon, jedna od vodećih ruskih konsultantskih kuća u oblasti poljoprivrede, uradila je niže procene ruske proizvodnje pšenice na 73,7 miliona tona, u odnosu na 83,4 miliona tona u aprilu ove godine, prenosi Ukragroconsult.

"Mislim da će rusku pšenicu i dalje preferirati mlinari/kupci pšenice iz jugoistočne Azije jer je ona i dalje najkonkurentnija pšenica u poređenju sa nekom koja je drugog porekla", rekao je viši analitičar za žitarice i uljarice u jugoistočnoj Aziji, Oskar Tjakra. Zemlje jugoistočne Azije, uključujući Indoneziju i Filipine, glavni su uvoznici pšenice. Rusko prisustvo na regionalnom uvoznom tržištu poraslo je tokom poslednjih nekoliko godina i očekuje se da će se povećavati i dalje, kako postaje sve konkurentnije Australiji, koja je tradicionalno najveći izvoznik u regionu.

Argentina postaje konkurencija Ukrajini na indijskom tržištu suncokretovog ulja?

Zbog očekivanog porasta u proizvodnji suncokretovog ulja, Argentina je zainteresovana da poveća isporuke Indiji i to može predstavljati konkurenciju Ukrajini na indijskom tržištu, smatraju u argentinskoj Komori za proizvodnju biljnih ulja (CIARA).

Domaća prerađivačka industrija u Argentini u stanju je da proizvede 1,2 miliona tona suncokretovog ulja u 2021. godini pa će se i količine za domaće potrebe i količine za izvoz, izjednačiti. Dakle, zahvaljujući porastu proizvodnje suncokretovog ulja, Argentina će moći da isporuči Indiji 400.000 tona robe - što bi bilo više od 50 odsto od sadašnjeg nivoa.

Glavni razlog rasta isporuke argentinskog suncokretovog ulja na indijsko tržište je njegov visoki kvalitet, kao i činjenica da je ta država najveći uvoznik biljnih ulja iz Argentine. Od skoro, Indija kupuje uglavnom sojino ulje od Argentine. U 2019. Indija može uvesti oko 9,8 miliona tona biljnih ulja, uključujući 1,8 milion tona sojinog ulja i 1,6 milion tona suncokretovog ulja.

Prema CIARA-i, 3,8 miliona tona suncokretovog semena uzgajano je u Argentini u sezoni 2018/19, a 3,2 miliona tona od ove količine je prerađeno. Istovremeno, izvoz sirovog suncokretovog ulja iznosio je 573.000 tona, uključujući 82.000 tona u Indiju. Indija je u julu 2019. uvezla 175.000 tona suncokretovog ulja, uključujući 65.000 iz Argentine.

UkrAgroConsult ne deli mišljenje CIARA-e o količini uvoza suncokretovog ulja u 2019. godini iz Indije. Predviđanja su da će uvoz suncokretovog ulja u Indiju dostići 2,2 - 2,4 milion tona u 2019. godini, a udeo Ukrajine u ovome verovatno će dostići dva miliona tona. Ova cifra je 0,5 - 0,6 milion tona iznad CIARA- ine prognoze. 

Bangladeš se okrenuo crnomorskom regionu za uvoz pšenice

Bangladeš je iz Rusije uvozio 200.000 tona pšenice, prema međudržavnom sporazumu iz 2017. godine nakon što je Daka odbacila tri isporuke ruske pšenice ukupne vrednosti 150.000 tona zbog pojačane kontrole o kvalitetu. Zemlja se poslednjih meseci okrenula crnomorskom regionu za pšenicu jer je ponuda iz Indije opala zato što indijsko žito nije zadovoljilo rastuću domaću potražnju, kako navodi Ukragroconsult.

Pšenica se kupuje po 267,30 dolara po toni, u ovu cenu uključeni su troškovi, osiguranje i troškovi prevoza robe, kao i ostali troškovi povezani sa lukama. Ruska državna firma Prodintorg isporučiće pšenicu, s tim da će prva serija od oko 52.000 tona stići u prvoj nedelji avgusta, rekao je jedan od zvaničnika.

Snažna potražnja za pšenicom u Bangladešu odražava promenu potrošačkih sklonosti ka hlebu kao i sve veća upotreba pšenice kao zamene za skuplji pirinač od strane sve većeg stanovništva Bangladeša od 160 miliona, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO).

Ukrajina iskoristila sve kvote za bescarinski izvoz pšenice i kukuruza na tržište EU

Do 22. jula 2019. godine, Ukrajina je u potpunosti iskoristila svoje bescarinske kvote za izvoz sledećih poljoprivrednih proizvoda u EU: med, šećer, žitarice, brašno, prerađeni skrob, sok od grožđa i jabuka, pšenicu, kukuruz i maslac. Sedam kvota za bescarinski izvoz iz Ukrajine u EU zatvoreno je do istog datuma prošle godine. Pored toga, ukrajinski izvoznici iskoristili su 79 odsto kvota za izvoz ječma u EU, kao i 75 odsto odgovarajućih kvota za živinsko meso, 58% za slad i pšenični gluten, a 53% za skrob, prenosi Black Grain.

Belorusija postavila nove mesečne rekorde u uvozu soje

Prema nacionalnom zavodu za statistiku Belorusije, mesečni uvoz soje u tu zemlju dostigao je visokih 82.000 tona u maju 2019. godine, oborivši dosadašnji rekord od 69.000 tona, postavljen u januaru 2019. godine.

Otprilike 385.000 tona soje uvezeno je ranije ove godine (septembar - maj 2018/19) ili 65 odsto više nego u istom periodu prošle sezone, prenosi UkrAgroConsult. Najveći izvoznik je Ukrajina, koja je činila preko 95 odsto ukupnog uvoza.