Cena hlebne pšenice u padu, a tvrde raste

Cene hlebne pšenice u SAD-u su pale nakon što su objavljeni podaci USDA (Ministarstvo poljoprivrede SAD-a) koji su korigovali i najavili veću globalnu proizvodnju, ali i zalihe te žitarice. Tamošnje je ministarstvo podiglo svoja predviđanja, jer su količine pšenice u Australiji, Kanadi i Rusiji veće nego prethodnih meseci mada se strahovalo da će kiše u Australiji dovesti do velikog pada prinosa, navodi Agrarheute. 

Zahtevi na međunarodnom tržištu su uticali i na evropske cene žitarica. Na pariškoj burzi MATIF, vodeći ugovor o pšenici za mart pao je za gotovo pet evra - na sadašnjih 282,50 evra po toni.

Cene hlebne pšenice u padu

Globalna decembarska predviđanja USDA za ovu žitaricu u periodu 2021./22. uključuju niz korekcija, odnosno veću proizvodnju, veću potrošnju, više trgovine i na kraju veće zalihe.

Australijska proizvodnja povećana je za 2,5 miliona tona na rekordnih 34,0 mil. t, na osnovu najnovijih podataka ABARES (Biroa za poljoprivrednu ekonomiju i nauku Australije).

Proizvodnja u Rusiji je porasla je na 75,5 mil. t zbog veće žetve ozime, prema ažuriranim podacima ruskog Ministarstva poljoprivrede. Kanadska je povećana za 0,7, na 21,7 mil. t.

Padaju cene žitarica na svetskim tržištima - koji su razlozi?

Najveća promena pogađa Iran, jer je došlo do povećanja uvoza sa 1,5 miliona tona na sedam mil. t. Razlog tome je veoma slab rod. Reč je o najvećem iranskom uvozu pšenice svih vremena, premašivši prethodni rekord od 6,8 ​​mil. t iz 2008/09.

Predviđene globalne zalihe u 2021/22. povećane su za 2,4 miliona tona na 278,2 mil. t od strane USDA. Najveća povećanja su zabeležena u Australiji i Kanadi, kao i u Sjedinjenim Državama.

Poskupljenje i nestašica tvrde pšenice

Istovremeno smo svedoci poskupljenja testenine do kojeg je došlo zbog manje proizvodnje i visokih cena durum pšenice na svetskim tržištima. Ovo je još jedan udar na džep potrošača kada znamo da veliki deo građana koristi testeninu u svojoj ishrani.

Agronotizie piše da je zbog visokih temperatura i suše tokom 2021. godine podbacila žetva prvenstveno u Australiji, Kanadi, Italiji i Mađarskoj, glavnim zemljama proizvođačima ovog tipa pšenice. 

Njena cena u Kanadi dostigla je 610,78 evra po toni, dok je ona u USA u blagom padu. Na berzi u Čikagu takođe pokazuje pad, ali je neizvesno do kada će on trajati i do kojeg iznosa.

Prema izveštaju kanadske Komisije za razvoj pšenice pokrajine Saskačevan ove godine prinos je bio mnogo manji od očekivanog. Do sada je ta zemlja izvezla manje ovog tipa te žitarice nego u istom periodu prošle godine. Ovogodišnji su rod umanjile vremenske prilike, odnosno veće količine kiše koje su pale neposredno pred zrenje i žetvu. Inače kanadska proizvodnja podmiruje dve trećine svetskih potreba za tvrdom pšenicom.

Kretanje cena žitarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište 

Italijanski proizvođači testenine su svoje potrebe do sada podmirivali na domaćem tržištu, ali su ove godine prisiljeni da izađu na međunarodno. Očekivalo se da će proizvodnja u toj zemlji premašiti uspešnu žetvu iz 2020. godine, ali su površine pod tvrdom snižene.

Zbog svega navedenog predviđa se da će poskupljenje dostići najviši nivo u poslednjih 13 godina. Svetske zalihe svedene su na najmanju količinu u poslednjih šest. Zbog svega navedenog, proizvođači su u strahu da neće imati dovoljno sirovine u prvoj polovini 2022.

Uporedo sa smanjenjem količine i povećanjem cene, potrošači pokušavaju da pronađu alternative. Australija je prodala Evropskoj uniji svoje zalihe iz prošle godine. Meksiko se snabdeo pšenicom iz Alžira, dok je u Turskoj, koja je veliki izvoznik testenine, problem rešen promenom zakonske regulative. Oni su učešće obične pšenice podigli sa 30 na 100 odsto i na taj način izbegli nestašicu testenine.