Bakterijska bolest uništila 20.000 ha šećerne repe u Nemačkoj - udeo šećera niži i do 40 odsto

Šećerna repa često oboleva od mnogih lisnih bolesti čiji uzročnici mogu biti gljivice, virusi ili bakterije. Iako se bakterijske bolesti nešto ređe javljaju ipak su razlog za zabrinutost među nemačkim ratarima, o čemu se posebno raspravljalo na godišnjoj skupštini Udruženja uzgajivača šećerne repe Nemačke, javlja agrarheute. 

U ovoj zemlji pojavila se bakterijska bolest pod nazivom Syndrome Basse Richesse (SBR), odnosno sindrom niskog udela šećera, a proširile su je cikade. One jaja polažu u zemlju u avgustu, a larve se kasnije hrane korenjem.

Blaga zima rezultirala većom zarazom

Simptomi SBR-a na biljkama se ogleda u vidu žutih listova što rezultira slabijim sprovođenjem fotosinteze. To na kraju dovodi i 20 do 40 odsto manje šećera. Osim toga, listovi su kopljasti, a vaskularni sistem je nekrotizovan.

Iako je ova bolest za sada raširena u Francuskoj i Švicarskoj u Nemačkoj je do sada bio zahvaćen samo Gornji greben Rajne, na jugozapadu s toplijom klimom. Međutim, ove godine cikade su raširile bolest i 30 km severnije.

Zašto nemački poljoprivrednici odustaju od uzgoja šećerne repe?

Prema stručnjacima iz projekta o održivoj kontroli insekata i bolesti u uzgoju šećerne repe, 43.900 hektara ove kulture u tom delu zemlje već je zaraženo virusima, a stručnjaci sumnjaju na infekciju bakterijom SBR na oko 20.000 hektara.

Blaga zima ove godine bila je posebno povoljna za lisne vaši i cikade. Bio je momenat za povoljno razmnožavanje čak i pre setve i zarazili su mnoge useve. Stručnjaci očekuju da će i sledeća zima biti slična što znači da će se zaraza i dalje širiti.

Uzgajivači na pomolu rešenja

Uzgajivači šećerne repe očekuju da će se situacija s uzgojem u Nemačkoj pogoršati i pozivaju na političku podršku. Problem koji uzrokuje ova bolest doprinosi već napetoj situaciji na svetskom tržištu šećera i narušenoj konkurenciji unutar EU. 

Francuska razmišlja o ponovnom uvođenju neonikotinoida

Druge evropske zemlje su već najavile pomoć svojim uzgajivačima. Ukupno 12 zemalja planira hitno odobrenje neonikotinoida. Uz to, francuska vlada predstavila je akcijski plan za podršku domaćim ratarima, koji uključuje hitno odobrenje sredstava za prskanje, naknade poljoprivrednicima i ulaganje u istraživanje alternativa u zaštiti useva.

Austrija je takođe najavila finansiranje istraživanja nakon pretnje zatvaranja fabrika šećera. 

Podsećamo, proizvođači ove ratarske kulture i fabrike šećera u Nemačkoj su pod velikim pritiskom, gde je čak 20 odsto proizvođača odustalo od uzgoja, a cene šećera su naglo pale na istorijski minimum od oko 312 evra po toni.