Zbog plićeg džepa biramo lošiju hranu

Prosečna porodica u EU mesečno na hranu potroši 12% prihoda, dok se u našoj zemlji na namirnice troši gotovo tri puta više novca. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku porodice u Srbiji za hranu u proseku izdvajaju je 34,4% ukupnih prihoda. Kako prenosi RTS, podaci iz maloprodaje pokazuju da je prosečan račun srpskog potrošača oko 700 dinara. On je za 20% manji nego pre desetak godina. Manja kupovna moć je smanjila broj onih koji idu u velike nabavke. U velikim diskontima je 2008. godine pazarilo 85% kupaca, a njih je danas oko 55%.

Kvalitet hrane prema dubini džepa

To što na hranu potroši više od 34% zarade ne govori o velikim prohtevima prosečne srpske porodice, nego o našem niskom životnom standardu. U Udruženju "Potrošački savetnik" objašnjavaju da je kvalitet hrane, koja se plasira na određenom tržištu, srazmeran kupovnoj moći stanovništva. Potrošački savetnik Nenad Bumbić kaže da ukoliko nekome trećina prihoda ode na hranu, onda on mora da bira koje će proizvode uzeti. On dodaje se onda dešava da ljudi ne mogu sebi da priušte kvalitetniu hranu, već moraju i na tome da štede. To je glavni razlog zašto na srpskom tržištu imamo lošiju hranu nego ljudi u zemljama zapadne Evrope.

Osnovne životne namirnice jeftinije nego u EU

S druge strane nadležni tvrde da nam se samo čini da je hrana kod nas skuplja nego u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji. Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija ističe da su kod nas nesumnjivo jeftinije osnovne životne namirnice poput šećera, ulja, pšeničnog brašna i belog hleba. U poređenju sa evropskim zemljama su u Srbiji jeftinije i pojedine vrste mesa, pre svega pileće meso, ali postoje i proizvodi koji su kod nas znatno skuplji nego u EU.

Trgovci (ne)kaleme cenu

Potrošači u Srbiji skuplje nego u inostranstvu plaćaju organsku hranu, tvrde sireve i pojedine suhomesnate proizvode. U PKS tvrde da se to događa zato što domaća prerađivačka industrija nije dostigla tehnologiju razvijenijih zemalja, a ne zbog visokih trgovačkih marži. Žarko Malinović iz Udruženja trgovaca naglašava da je važno istaći da je profitna stopa u trgovinama u našoj zemlji niža nego i u srpskoj industriji i u poljoprivredi. To svedoči u prilog teze da trgovci nisu ti koji kaleme cenu. Naš problem je i lanac snabdevanja u kojem imamo mnogo komponenti, to jest više posrednika. Zato bi rešenje bilo sužavanje tog prostora.

Prosečan račun po jednoj kupovini u Srbiji 6 evra

Udruženja potrošača su saglasna u vezi s tim da se trgovinski lanci baš i ne otimaju za naše tržište. Ipak, oni smatraju da je velika razlika između nabavne i maloprodajne cene jedini način za njihov opstanak. Nenad Bumbić naglašava da je osnovni problem, koji trgovci imaju, niska kupovna moć. On dodaje da kod nas prosečan račun iznosi oko 6 evra, a u Sloveniji i Češkoj je oko 12 evra. Trgovac ukoliko želi da zaradi isto i kod nas onda mora da po tom prosečnom računu uzme duplo veću prosečnu maržu.

Marže slične kao u zemljema u regionu

U asocijaciji trgovaca tvrde da se marže u Srbiji ne razlikuju mnogo od onih u zemljama u okruženju koje su u EU. Oni dodaju da nijedno istraživanje nije dokazalo da velike svetske kompanije na različita tržišta plasiraju iste proizvode različitog kvaliteta.