Zašto treba da nas bude briga što Indonezija zabranjuje izvoz palminog ulja?

Pre dve godine, globalna kriza zbog virusa korona praznila je police prodavnica pa su kvasac kupovali i oni koji u životu nisu zamesili hleb. Scenario pustošenja trgovina možda se ne ponavlja u tolikoj meri, ali malo ko je ostao ravnodušan kada se na početku ruske invazije na Ukrajinu počelo govoriti o nestašici hrane, u čijem fokusu je ovoga puta ulje. 

Kako znamo, Ukrajina je najveći svetski dobaljvač suncokretovog ulja, a u Argentini gde se proizvodi sojino je suša. 

Cene ove namirnice koja se smatra jednom od osnovnih u ljudskoj ishrani enormno su skočile u poslednja dva meseca, a gledajući globalno tržište, rašće i dalje. 

Meša se u sve 

Dakle, Indonezija, ostrvska država u jugoistočnoj Aziji uvela je zabranu izvoza palminog ulja, a zbog rastućih cena takođe uzrokovanih ratom u Ukrajini, navodi Reuters. Svesni su da će ova zabrana naneti štetu drugim zemljama, ali njihova ministarka finansija, Sri Muljani Indravati, izjavila je da potražnja premašuje ponudu i vlasti su morale da preduzmu takvu meru. 

Da, Indonezija je na kraju sveta, a palmino ulje u životu niste stavili u usta? 

Svet je odavno globalno selo, a palmino ulje se meša u sve - pekarske, suhomesnate, konditorske, mlečne i mnoge druge proizvode. Čitajte deklaracije kada kupujete pecivo, čips, sladoled, mlečni ili omiljeni čokoladni namaz, majonez i drugo. Pojeli ste palminog ulja puno više nego što mislite jer se može naći u 50 odsto proizvoda. Naravno, koristi se i u kozmetičkoj industriji.

Razlog njegove široke namene je jeftina proizvodnja koja, treba naglasiti, ima vrlo negativan uticaj na životnu sredinu, zbog krčenja tropskih šuma u Indoneziji. 

U 2018. tamo je proizvedeno 77 miliona tona ovoga ulja, a procenjeno je da će u 2024. količine doći do 107,6 mil. t. 

Uragan na tržištu 

Uglavnom, Indonezija je "zatvorila česmu", i poput zamaha leptirovih krila u teoriji haosa uzrokovala uragan na tržištu. 

Tako su još u petak cene sojinog ulja skočile na rekordno visoki nivo, a na "Chicago Board of Trade" dosegle su vrhunac od 83,21 centa po lb (oko 40 centa/kg), što je porast od 4,5 odsto na dan i rekordno visok nivo.

"Ovo je loša vest za potrošače biljnog ulja u mnogim zemljama koje trenutno jako zavise od palminom, s obzirom na nestašicu suncokretovog, repičinog i sojinog ulja", rekao je Zigfrid Falk, analitičar hamburške kompanije "Oil World", prenosi Financial post.

Da se ne obistini ona stara, "nekom rat, nekom brat", pobrinula se suša u Argentini koja je najveći svetski izvoznik sojinog ulja. Rekordne cene neće moći u potpunosti da iskoriste jer osim suše, tamo je nedavno povećan porez na izvoz kao i subvencije za održavanje niskih cena na domaćem tržištu. 

Argentinska vlada je u martu povećala stopu izvoznog poreza na sojino ulje i sačmu sa 31 na 33 odsto. 

Tona uljane repice 1.100 evra

Naravno, sve se ovo odrazilo i na cenu uljane repice koja je na evropskom terminskom tržištu dosegla gotovo 1.100 evra, tačnije 1.081 evro po toni. Ali, kako piše agrarheute ponuda je slaba. Tim više što je i prošlogodišnja žetva bila takva, a zalihe su na izuzetno visokom nivou. 

Evropska komisija očekuje tek 4,0 miliona tona uvoza te uljarice u novoj kampanji, a zbog smanjenja proizvodnje u Ukrajini koja je bila glavni dobavljač. Dakle, reč je o smanjenju od 900.000 tona u odnosu na prethodnu godinu.

Cene sačme uljane repice rastu - dostižu sojinu?

Smatra se da ovogodišnji usev neće moći popuniti prazninu. Uzgoj je planiran na 5,64 miliona hektara, što je povećanje od oko 300.000 hektara u odnosu na prošlu godinu. Žetva bi bila 18,1 miliona tona, u odnosu na 17,0 miliona tona u 2021.

Nakon svega ovoga se palmino ulje ni ne čini kao loša opcija?