Vodenični točak, bruji više od sto godina

Na reci Žeraviji, koja izvire neposredno iznad rodne kuće Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, na njenom kratkom toku do ulaska u reku Drinu, nekada je bilo 13 vodenica. Savremeni mlinovi i nebriga uništili su većinu ali zahvaljujući čuvarima tradicije i porodičnog nasleđa danas veoma uspešno rade čak tri. 

Jedna od njih je vodenica Stanojević, kojoj je vlasnica Srboljupka rešila da udahne novi život i sačuva od propadnja, s obzirom da je vodenicu podigao njen deda pre sto godina i zahvaljujući njoj odhranio svoju mnogobrojnu porodicu.

Ilovačića vodenica najstarija u valjevskom kraju nudi najkvalitetnije brašno

Vodenica ista kao i pre sto godina 

Vodenica je zadržala svoj prvobitni izgled ali je trebalo uložiti mnogo rada i novca u njenu obnovu, očistiti kanal, napraviti novu betonsku branu (tzv. ustavu za vodu) ali i modernizovati mlinove jer stari kamen nije bio za upotrebu, a da bi brašno bilo prepoznatljivog kvaliteta bio je potreban novi kamen koji samu proizvodnju čini ekonomičnijom. 

Vlasnica je želela i da unutrašnjost vodenice i soba za vodiničara ostane autentična i zato ništa nije menjano. Soba za odmor je pravi mali etno-muzej u kome je vreme stalo, struje nema ali su stare petrolejske lampe i dalje u upotrebi. Kamin, krevet-slamarica, tronožac i mnoštvo drugih malih detalja čine ulazak u ovu sobu kao povratak u davna vremena kada su vodenice bile nešto više od običnih mlinova. Ljudi su se okupljali, družili, veselili, slavili, u i oko vodenica i kao takve imale su i veliki društveni značaj.

Zrno kukuruza zaheva najviše pažnje

Obnovljena vodenica Stanojević radi punom parom, svaki dan više od decenije, stvarajući prepoznatljiv brend u lokalnim marketima i piljarma, a da sve bude u najboljem redu brine se vodeničar Sretan Pavlović.

"Ja sam ovde svaki dan od devet do 17 sati, meljem žito, pakujem i prodajem. Bitno je da pustim vodu na vreme, prosejem žito a što se tiče same procedure mlevenja treba samo malo da se savlada tehnika, način na koji se melje određeno žito, koji protok vode je potreban jer nisu sva žita ista," kaže Sreten.

Prema njegovim rečima možda najviše pažnje zahteva zrno kukuruza jer je veće u odnosu na druga, a dodatno otežava kad donesu meljaju, gde zrna nisu ujednačene veličine pa je teško podesiti da protok zrna bude ujednačen ali sve se savlada.

Melje se spelta, raž, heljda pšenica i kukuruz 

U svojoj ponudi imaju belo i žuto kukuruzno brašno, naš narod ga zove projino brašno, u ovoj vodenici se melje i heljda koju dobijaju od proizvođača sa planine Zlatar, prvoklasnog kvaliteta kako tvrdi Sreten, zatim spelta, vrsta pšenice istog oblika zrna samo je bez glutena, raž i organska pšenica (tzv. crno integralno brašno). 

"Žitarice koje meljemo su ili sa njiva vlasnice, i to su ogranske žitarice bez trunke pesticida ili nabavljamo od proverenih proizvođača ali naravno da meljemo i uslužno. S obzirom da je svega nekoliko vodenica u našem kraju, a da se brašno ispod točka ne može uporediti ni sa jednim drugim na tržištu poslednjih godina povećan je obim posla, mnogo ljudi donosi svoje žito ne samo ovde iz komšiluka. Donese ljudi iz Krupnja i okolnih sela, ima i u tom kraju nekoliko vodenica ali kažu mi da su zadovoljni kako ja meljem žito, a meni to naravno  prija," kaže Sreten.

Brašno po HASAP-u

Ušur, odnosno deo koji uzima vodeničar kao naknadu za mlevenje žita ovde je 15 odsto, a cenovnik brašna, objašnjava Sreten nije menjan godinama, dok kupci ne žale dati i više novca jer u zamenu dobiju kvalitetno brašno. Belo kukuruzno brašno košta 80 dinara, integralno pšenično 60, a za heljdino i speltino mora se izdvojiti malo više novca, od 200 do 220 dinara. Ovo je jedinstvena vodenica ne samo u lozničkom kraju, nego i šire, jer poseduje i HASAP sertifikat , što znači da je svaki proizvod koji izađe iz vodenice bezbedan za ljudsku ishranu. 

"Vajat pored vodenice služi nam kao prostorija za pakovanje i skladištenje brašna, koji pruža sasvim dovoljno prostora da kad nisam u vodenici na miru premeravam i pakujem u našu amblažu samleveno brašno. Najveće količine brašna isporučujmo marketima ali veoma često pogotovo u zadnjih par godina sve veća prodaja je ovde na pragu," kaže Sreten. 

Zanimljivo je kako dalje pojašnjava ljudima da dođu i pogledaju kako se melje žito na stari možda i zaboravljen način. "Uživaju u autentičnom ambijentu, zvuku vode i vodeničnog točka i kažu da im je proja tako ukusnija. Neki čak pomisle i da je etno selo u pitanju, naruče kafu i sok, ja im donesem i objasnim da je ovo ipak privatni posed ali da mogu da svrate i prošetaju kad god požele," veli vodeničar Sreten.