U industriji hrane sve više žena, ali je i više izazova i problema

Sektor ženskog preduzetništva u Srbiji poslednjih godina dobija sve veću pažnju, a među preduzećima čiji su osnivači ili vlasnice žene raste broj onih koje se bave proizvodnjom hrane. Prema podacima iz APR-a među registrovanim preduzetnicima trećinu čine žene, a sa druge strane među osnivačima i zastupnicima privrednih društava četvrtinu čine pripadnice lepšeg pola.

Bez obzira sa koliko su entuzijazma, pa onda i uspeha, krenule u taj posao, u zadnje dve-tri godine preduzetnice se suočavaju sa više izazova i problema koji su pre svega, posledica kovida i rata u Ukrajini.

"Dva su glavna problema koja danas imamo u proizvodnji hrane, to su nabavke sirovina i poremećaji na tržištu. Svi znamo da bez kvalitetnih sirovina nema ni kvalitetnih proizvoda, a sada se susrećemo sa problemom da uopšte ne možemo da nabavimo potrebne sirovine ili ih nabavljamo uz velike poteškoće", kaže direktorka kompanije Granum iz Hajdukova Ksenija Albunović i dodaje da ih sve vreme prate i drugi izazovi u poslovanju - organizaciji proizvodnje, prodaje, marketinga, a uvek se jave i novi izazovi, a dva pomenuta su trenutno najdominantnija, ne samo u našoj delatnosti već i u većini drugih.

I druge preduzetnice ističu da je aktuelna kriza na globalnom nivu donela nestabilnost na tržištu prehrambenih proizvoda, a time i njima više glavobolje u nastojanajima ne samo da proizvedu što žele, već pre svega da to plasiraju krajnjim kupcima. Svaka nova mera i novi vidovi podrške države, kako kažu, uvek su im dobro došli.

"Iako preduzetnice još uvek imaju relativno skroman udeo u u okviru kompanija prehrambene industrije, treba naglasiti prioritet koja ova ekonomska delatnost ima u razvoju naše zemlje", kaže pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić. 

Dalje dodaje da su proizvodnja hrane i uopšte agro biznis među tri-četiri prioritetne grane i s tim u vezi se formiraju i realizuju brojni programi finansijske i nefinasijske podrške, koji mogu da budu od velikog značaja i za firme iz industrije hrane koje vode žene.

Ono što bi svakako moglo da ojača mala i srednja preduzeća u industriji hrane jeste da povećavaju izvoz svojih proizvoda. Samostalno ne mogu da učine skoro ništa na tom planu pa se uglavnom drže domaćeg tržišta i eventualno neke od zemalja regiona.

Međutim, veliki broj njih - za sada 35 firmi, a očekuje se da će ih biti i više od 50 iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana, zainteresovao je konkurs u okviru projekta "Žene u izvozu hrane" (Wexport Food) kako bi u najskorije vreme njihovi proizvodi bili plasirani na američko tržište putem platformi Amazon i Valmart.

Kako je rečeno na predstavljanju ovog programa u Privrednoj komori Srbije, 11 ženskih kompanija (22 proizvoda) biće selektovani i potpomognuti da se probiju u SAD, kao drugo najveće svetsko tržište hrane, odmah posle NR Kine. Osim što se konstatuje da naše firme imaju kvalitetne proizvode za to tržiše, kao važna stvar navodi se što konkurišu firme čije su vlasnice ili rukovodioci žene jer bi to mogle prepoznati i američke žene koje u 88 odsto slučajeva odlučuju šta će se kupiti u domaćinstvu.