Stefan Vuk Milanović: Naša ideja je ekonomski samoodrživ sistem

Porodica Milanović iz Jagodine pre nekoliko meseci preselila se iz grada u selo kako bi počela da se bavi uzgojem koza i proizvodila zdravu, domaću hranu i deci omogućila da odrastaju u prirodi. Dugo su tragali za odgovarajućom kućom jer je morala da poseduje i odgovarajuće uslove za život, a to je da ima vodu, struju i pomoćne objekte za smeštaj koza.

Početkom godine izbor je pao na kuću u selu Bunar, udaljenom 12 kilometara od Jagodine. Ova seoska kuća postala je novi dom mladom paru Stefanu Vuku Milanoviću i Jeleni Milanović i njihovoj deci Niki i Lavu, a krajem godine očekuju još jednog člana porodice. 

Inženjeri, tehnolozi, profesori, pa i političari u carstvu sela!

Iznajmili su kuću sa pomoćnim objektima za 70 evra mesečno, a u zakup su uzeli livadu pod detelinom za 50 evra godišnje, zatim 2,5 hektara zemlje gde su posadili kukuruz, kao i hektar još jedne livade. Kuća ima vodu iz svog bunara koja je ispravna za piće. U februaru su se uselili i kako kaže Stefan Vuk, nisu se pokajali što su grad zamenili selom.

"Mi nismo sa sela, nismo se rodili i odrastali na selu, ali nismo se udaljili od sela. Imamo potrebu za nekom vrstom ravnoteže koja mora da postoji jer savremeni život diktira jedan brzi tempo. Čovek uđe u kolotečinu i zato oseća potrebu za nekim mirom koji teško može da nađe u gradu. Sve što je na selu moguće i što je prirodno u gradu nije moguće. To je ono što nas je opredelilo da razmišljamo da živimo na selu", kaže Stefan Vuk.

Želja da naprave ekonomski samoodrživ sistem

Stefan Vuk je po obrazovanju je pravnik, a Jelena je učiteljica. Vlasnik je jednog internet portala, dok se Jelena, pošto nije mogla da nađe posao u struci, bavi prodajom softvera za škole. Poslovne obaveze im ostavljaju dovoljno vremena da se posvete poljoprivredi i uzgoju koza. Njihova želja je bila da na selu naprave ekonomski samoodrživ sistem, da žive od svog rada, a ujedno da deca u prirodnim uslovima imaju srećno detinjstvo.

"Videli smo da je hrana u gradu skupa, a nekvalitetna. Ako čovek u gradu nekad ostane bez prihoda, nema neko alternativno rešenje. To se upravo pokazalo za vreme vanrednog stanja. Mada smo mi i pre toga doneli odluku da odemo na selo. Naša ideja je da napravimo ekonomski samoodrživ sistem. Kada smo stavili sve na sto, videli smo da selo pruža neke druge mogućnosti. U gradu se deca manje druže, a ovde su vrlo brzo stekla drugare", kaže naš sagovornik i dodaje da se u selu očuvao taj kolektivni duh, dok je u gradu sve zasnovano na individualizmu.

Za dodatne ideje potrebna sredstva

Milanovići za sada uzgajaju 20-ak alpskih koza, šest koza muzu i one daju 30 litara mleka dnevno. Prave sir, a prodaju i mleko i surutku.  

"Muzemo ručno, prvo sam ja naučio, zatim je naučila Jelena, a onda i Nika. Oglasili smo prodaju preko interneta i mnogo ljudi se javilo da kupi. Čim traže ponovo - znači da je dobro. Pravimo oko tri kilograma sira dnevno jer je 10 litara mleka potrebno za kilogram sira. Želimo da imamo kvalitet i da napravimo gotov proizvod jer prodaja sirovine najmanje zarade donosi", kaže Stefan Vuk i naglašava da žele da prave sir u teglicama sa maslinovim uljem, ali su im potrebna sredstva koja samo država može da omogući.

Ko je Šapčanin koji se kao Sremac uspešno bavi kozarstvom?

"U planu je da osnujemo mini mlekara kapaciteta do 500 litara mleka i to bi donelo i više nego prosečnu platu na mesečnom nivou."

Na selu nikad nije dosadno

Jelena ističe da, dok su bili u gradu, bilo im je teško da nađu domaće mleko i druge proizvode.

"To je bio jedan od razloga da se preselimo na selo. Sada sami proizvodimo hranu. Osim koza imamo i kokoške koja nose jaja, malu baštu, a bavićemo se i pčelarstvom", navodi Jelena.

Oboje se slažu da mnogo više posla ima na selu, ali da im nije teško da rade jer su 'svoje gazde'. 

"Poznata je izreka "dosada je rodno mesto đavola". Kada je čoveku dosadno samo mu gluposti padaju na pamet. Ovde na selu vam nikada ne može biti dosadno. Uvek ima šta da se radi. Čak i ako sada moramo da istrpimo nešto da bi kasnije bolje živeli, mi smo spremni na to", ističe Stefan Vuk.

Jelena kaže da joj nije teško da radi, da deca pomažu oko čuvanja koza i muže i da se nisu pokajali što su došli na selo.

"Ustajem oko sedam sati, onda dva sata imam obaveze oko koza, da ih nahranim i pomuzem, sređujem mleko i radim druge poslove u kući i dvorištu. Drago mi je što su deca po ceo dan napolju, a ne uz televizor i mobilni telefon kao kada smo bili u gradu", kaže Jelena.

Na pravi način podstaknuti mlade

Njen muž ističe da ne očekuje da se obogate, ali da bar mogu pristojno da žive i da zarade za prosečnu platu.

"Najteže je to što ne možemo da se oslonimo na državu, jer nema zagarantovanih cena i nema otkupa. Bilo bi dobro da postoji zadruga, da postoji organizovan otkup mleka. Mislim da je razvoj poljoprivrede velika šansa za Srbiju. Kada bi država dala nama onih 10.000 evra koje daje stranim ivestitorima po radnom mestu mi bismo mogli da otvorimo mini mlekaru kapaciteta od 200 do 500 litara i da nas dvoje imamo posao. U tom slučaju bi i više mladih ljudi bilo na selu", smatra naš sagovornik, a sada mladi poljoprvrednik.

Milanovići kažu da su kuću zakupili na četiri godine i da će posle toga videti kako ide posao i kako će nadalje izgledati njihova budućnost.