Sremski svinjokolj - važni koraci do pravih domaćih mesnih prerađevina

Vreme je svinjokolja, pa se ovih dana u mnogim domaćinstvima obavlja, za mnoge jedan do najlepših i najvažnijih poslova u godini. Bravci se hrane godinu dana da bi imali što više kilograma i dali meso dobrog kvaliteta. Iako je sada neko drugo vreme kada se svinje mogu utoviti i za nekoliko meseci, najukusnije je meso od onih koji se hrane čitavih godinu dana i to domaćom hranom, bez previše premiksa i koncentrata.

U domu porodice Vojnović u Buđanovcima po običaju kada je svinjokolj u pomoć stižu prijatelji i rodbina. Vodi se računa o distanci, mada nije lako pogotovo kada je šurenje u pitanju. Mora se brzo uraditi, napominje Sava Andrić jedan od rođaka Vojnovića, koji je zadužen upravo za ovaj deo posla.

Svinjokoljskih manifestacija nema, ali biće kulena i drugih specijaliteta

"Prvo se mora voditi računa da voda bude dobra, jer ako voda nije kako treba, eto muke kod šurenja. Zagrejemo je na 80 stepeni i onda smo sigurni da će šurenje ići kako treba. Sada možemo da merimo temperaturu, a nekada se pustilo da voda dobro vri pa se dodavalo 20 odsto hladne vode", kaže Andrić.

Stabilna ruka i oštro oko

Kada se završi šurenje, posao prihvata drugi majstor, bravci se stavljaju na rem gde sledi prva obrada i sečenje polutki.

"Ovde se mora paziti da se ne bi probušila creva. Za raspolućivanje treba dobra i stabilna ruka, ali i dobro oko", kaže Miloš Vojnović.

U bilo kom delu ovog posla mora se pažljivo raditi, jer osnovni alati su noževi, satare, sekire. Obazrivost ne sme popustiti nijednog trenutka, bez obzira što naše svinjokolje započinju čašicom kuvane rakije, a kasnije, kada se sprema doručak od sveže džigerice i mesa, pije se i vino. Pravi majstori dobro znaju koliko valja popiti pre završetka posla, a kasnije za večerom kada se probaju sve đakonije spravljene tog dana, može i nekoliko časica više.

Svinjokolj može da bude i u proleće

Domaćini se uvek trude da za svinjokolj bude sve kako treba. Ustaju u zoru, lože pod furune i stavljaju vodu. Kada majstori stignu sve mora biti spremno za početak posla koji valja obaviti tog dana. Dragan Vojnović, domaćin iz Buđanovaca, ove godine je uhranio pet bravaca, jer kaže - puna ih je kuća, a dobro će doći slanina, kulen, kobasice i čvarci kada se krene na njivu u proleće.

Ova porodica ima plastenike pa je očekivano da će tokom godine biti nadničara koje treba "nahraniti". Dobro je poznato da bez dobre hrane nema pravog posla na njivi, a ima li šta lepše i sitije od pravih domaćih mesnih prerađevina.

"Poslednjih godina koljemo po šest bravaca, a ove godine smo smanjili na pet. Ovi su malo teži pa je to otprilike to. Ima mesa dosta, tako da će biti svih naših specijaliteta koje ćemo konzumirati narednih meseci. Da li će biti tokom čitave godine, videćemo, ako ne, može i u proleće", kaže Dragan i dodaje da je prošlo vreme kada su se svinje klale samo jednom godišnje.

"Sada je drugačije meso, možemo čuvati na razne načine pa nije više bitno kada se kolje. Ipak ova zimska je ono pravo. Ja pamtim kada smo imali svinjokolje, a sneg do kolena, mraz pa kada uzmeš nož u ruke sve se lepi. Ne možeš meso ni da sečeš kako treba."

Uz svinjokolj i salčići

Naravno i Vojnovići ne konzumiraju meso dok se ne obavi trihineloskopski pregled. Tada kada se dobiju rezultati kreće priprema čvaraka, krvavica, kobasica, a poslednjih godina sve više i kulena. Svako ima neku svoju recepturu koju čuva samo za sebe.

Meki kao "duša" - kako se prave salčići?

A svoju recepturu imaju i domaćice koje baš na dan svinjokolje prave salčiće, kolače koji su jedan od osnovih i veoma važnih detalja ovog običaja. Ako nema kolača sa salom, kao da nije ni bilo ovog važnog običaja.