Slanina od mangulice za dobar holesterol

Dok se u 19. veku petrovački kulen, koji danas nosi oznaku zaštićenog geografskog porekla, uveliko izlagao na bečkim sajmovima, u mađarskom delu Austrougarske nastala je sorta svinje - mangulica i to zahvaljujući Milošu Obrenoviću. Danas, jedan Miloš iz Bačkog Petrovca proširio je popularnost petrovačkog kulena na slaninu od mangulice. U proizvodnji, prodaji i promovisanju vredno mu pomaže unuk Nikola. 

"Proizvodimo belu leđnu slaninu od mangulice, koja je najzdravija slanina i po njoj je mangilica najviše poznata - po toj plećki koja ima manje mesa, a više slanine. Ta slanina uništava štetan holesterol", kaže Nikola Pajić.

Specijaliteti od mangulice iz Kovilja

Evropsko tržište veoma ceni ovu slaninu

Proizvodi od mangulice u sebi sadrže razne hranljive materije, dobre za rad organizma, a konkretno slanina utiče na smanjenje lošeg holesterola i povećanje dobrog. Čak i evropsko tržište jako ceni mast i slaninu ove svinje. Tu slaninu, porodica Pajić, proizvodi od mangulica iz svog obora - imaju oko 30 komada, koje hrane samo odabranom hranom.

"Mangulice hranimo samo sa šargarepom, kupusom, krompirom i kukuruzom, ne jedu koncentrat. Malo su u oboru, malo u ispustu. Ta svinja sporo raste, krmače prase pet do sedam komada, ne sme da bude mlađe od godinu dana za klanje jer meso mora da sazri i sve je to uračnato u cenu koštanja", objašnjava Miloš Pajić.

Za dobru slaninu potrebno je dosta znanja i iskustva

Ovim se bave 20 godina i kažu da je za dobar kulen ili slaninu potrebno dosta znanja i iskustva, kao i dobra sirovina. Da bi od te sirovine nastao tražen i cenjen proizvod, tehnologija sušenja mora biti precizna i ispoštovana. Na godišnjem nivou, osuše do 1,5 tonu slanine od mangulice.

"Što se tiče tehnologije sušenja, treba sačuvati proizvod dok je svež, potrebna je adekvatna pušnica koja je visoka i u kojoj se meso i slanina suše hladnim dimom koji nije topliji od 15 stepeni, sve to dok je napolju temperatura od -2 do 5 stepeni. Ne sme biti jaka vatra jer mnogo je važno da se ne zapeče okolo, da ne bi unutra bilo sirovo. Sušenje slanine zavisi koliko je komad debeo i težak. Na primer, tankoj panceti treba 10 dana da stoji usoljena, a jedno tri do četiri dana na dimu i na kraju da se suši u starom špajzu gde temperatura nije veća od 15 stepeni, najmanje mesec dana", kaže Miloš.

Važno je očuvati tradiciju

Proizvođač iz Bačkog Petrovca, član je Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije "Original Srbija" i ističe značaj očuvanja tradicije i prenosa na mlađa pokolenja. Malu mesaru Pajić, Miloš je registrovao sa jednim ciljem i jednom željom, koja će se po svemu sudeći, ispuniti.

"Ja sam čitav svoj život posvetio proizvodnji suhomesnatih proizvoda. A za to je potrebno kvalitetna sirovina, veliko znanje i veliko iskustvo. To se može postići jedino ako čovek od mlađih dana, kao moj unuk, krene da uči. Samim tim što će moj unuk ovo nastaviti i umesto da u belom svetu zarađuje za koru hleba, radiće na svome - meni je već ispunjena velika životna želja", objašnjava stariji Pajić.

Unuk budućnost vidi u nastavku tradicije

Devetnaestogodišnji Nikola, koji je nedavno završio srednju ekonomsku školu, svoju budućnost vidi u nastavku porodične tradicije.

"Moji planovi su da nastavim da se bavim ovim. Ja sad učim uz dedu i radim i trudim se da steknem što više znanja, kako bih kvalitetno nastavio proizvodnju suhomesnatih proizvoda. Ja vidim svoju budućnost u ovome", ističe Nikola.