Samo četiri odsto proizvođača sireva na pravi način promoviše svoje proizvode

Većina lokalnih proizvođača sireva u Vojvodini, na putu do krajnjih kupaca, koristi marketing promociju, ali nije dovoljno aktivna. Svega četiri odsto ispitanih preduzeća efikasno koristi društvene mreže i upravo su ti privrednici najprepoznatljiviji tržištu, rezultati su naučno-istraživačkog rada "Uticaj promocije lokalnih proizvođača sireva Vojvodine na njihov privredni razvoj putem društvenih mreža" koje je sproveo Gastronomski istraživački centar.

Naučno-istraživački rad sproveden je kroz dva anketna istraživanja. Prvo se odnosilo na istraživanje poslovnih i marketing aktivnosti malih i srednjih proizvođača sireva sa teritorije Vojvodine u koje je bilo uključeno 20 preduzeća. Rezultati su pokazali da proizvođači sireva, kada je u pitanju internet promocija, najčešće pribegavaju objavama na društvenim mrežama, ali i promociji putem influensera na fejsbuku i instagramu, blogovima i veb sajtovima.

Korak po korak: Porodična proizvodnja sira, pogon i izvoz na strano tržište

"Donekle je i u redu promovisati se uz pomoć influensera, posebno kada su u pitanju prehrambeni proizvodi jer lično iskustvo i preporuka imaju veoma značajan uticaj na nas i naše odluke. Pokazalo se da su u promociji najefikasnije društvene mreže, ali proizvođači više koriste fejsbuk zbog postojanja različitih grupa, linkovanja i lakšeg povezivanja sa potrošačima. Instagram je tu takođe vrlo dobar jer je naklonjeniji fotografijama koje su odličan vid promocije hrane", navodi Goran Gašparovski iz Gastronomskog istraživačkog centra.

Marketing je ključan faktor

Prema ovom istraživanju, lokalni proizvođači sireva za marketing aktivnosti izdvajaju četiri do 20 odsto novca od ukupnog prihoda. To je, kako objašnjava naš sagovornik, nešto ispod prosečnog budžeta za promociju.

"Idealno bi bilo da izdvoje između 25 i 40 odsto od ukupnih prihoda, ali nikada ispod 10 odsto zato što je marketing vrlo bitan i jedan od ključnih faktora."

Kako prodati poljoprivredne proizvode putem interneta i zašto je komunikacija najvažnija?

Na pitanje koji bi bio presudan faktor za veće primenjivanje marketing aktivnosti, većina ispitanika navela je upravo ostvarenu zaradu. Oko 20 odsto njih opredelilo bi se za povećanu promociju ukoliko bi dobilo bolje pozicioniranje na tržištu, dok je 10 odsto ispitanika navelo da bi se za ove aktivnosti odlučilo ukoliko bi time dobili preciznije povratne informacije samih potrošača.

"Na osnovu prvog istraživanja možemo da zaključimo da dosta njih i koriste marketing aktivnosti, ali nisu aktivni. Neki i po tri godine nisu bili aktivni na internetu što ne sme da se dogodi ukoliko preduzeće želi da se ozbiljnije pozicionira na tržištu. Svega četiri odsto njih na dobar način sprovodi promociju, dok ostatak loše implementira te aktivnosti. Međutim, oni koji su aktivni i prepoznatljiviji su na tržištu", ukazuje Gašparovski.

Osluškujte potrošače

To potvrđuju rezultati drugog dela istraživanja u kome su ispitanici bili potrošači, njih 100. Istraživali su se stavovi tržišne tražnje o malim i srednjim proizvođačima sireva sa teritorije Vojvodine.

"Pitali smo ih koliko poznaju lokalne proizvođače. Kada smo dobili rezultate, poznavanje lokalnih proizvođača se poklopilo sa onima koji su dobro radili marketing aktivnosti. Oni koji su dobro sproveli marketing i promotivne aktivnosti su mnogo prepoznativljiji na tržištu."

"Lokalnim pazarom" podstiče se kupovina kod komšije?

Kada je u pitanju zainteresovanost za kupovinu ovih proizvoda, 23 odsto ispitanika reklo je da je zainteresovano, dok je oko 60 odsto njih izrazilo izuzetnu zainteresovanost.

"Sa zbirnom vrednošću od 83 odsto uzorka, može se zaključiti da je većina tržišne tražnje odgovarajuća ciljna grupa za plasman proizvoda lokalnih malih i srednjih proizvođača sireva. Većina je takođe navela da nekoliko puta nedeljno konzumira sireve, dok je oko 20 odsto njih reklo da svakodnevno jede ove proizvode", navodi naš sagovornik.

Ukus bitniji od cene

Nešto manje od 40 odsto ispitanika za lokalne proizvođače čulo je od prijatelja, kolega, poznanika, porodice, oko 20 odsto njih je proizvode prvi put videlo u prodavnici, 17 odsto na sajmovima i manifestacijama, dok je svega osam odsto do proizvođača došlo putem društvenih mreža i interneta.

"Kao faktor za opredeljenje za kupovinu sira nešto više od 50 odsto navelo je kvalitet i ukus što je bilo pomalo iznenađujuće, jer smo mislili da će odgovor biti cena pre svega. To pokazuje da tržište veći akcenat stavlja na kvalitet što je dobro."

Priča o proizvodu prodaje!

Oko 17 njih za sireve se odlučuje gledajući cenu, dok je 14 odsto njih navelo poverenje u brend i način pripreme. To bi, ukazuje Gašparovski, proizvođači trebalo da iskoriste.

"Same firme imaju tu prednost da, za razliku od industrija, mogu da prave kvalitetnije proizvode i stvore brendove kojima ljudi više veruju. Firme mogu putem društvenih mreža da naprave celu priču od proizvodnje do gotovog proizvoda, kako izgleda taj proces i da dobiju poverenje kupaca", ukazuje.

Sir otkriven pre oruđa, oružja i grnčarstva

Kada je u pitanju prosečna cena i tržišna vrednost sira malih i srednjih proizvođača, istraživanje je pokazalo da se ona kreće od 500 do 1.200 dinara po kilogramu što se, navodi Gašparovski, poklopilo sa iznosom koji su kupci spremni da opredele za kupovinu ovih proizvoda.

Naučno-istraživački rad o promociji sireva Vojvodine objavljen je u okviru Monografije "Medijska promocija preduzetništva u funkciji održivog privrednog razvoja", Visoke škole strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije.