Roboti kuvaju brže, preciznije i ukusnije?

Pre nekog vremena pojavio se video u kojem kuhinjski robot, aparat malo sofisticiraniji od multipraktika, kuva po bakinom receptu. Utipkaš u njega recept, postaviš mu sastojke i nakon sat, dva u kuhinju te uvuku mirisi kao iz bakine kuhinje. 

Brzi način života i obaveze koje nosimo na plećima mogle bi biti opravdanje za ovakvog pomoćnika u kuhinji. Mešutim, takvom pomoćniku nedostaje onaj glavni sastojak - ljubav, koja nije napisana ni u jednom receptu i koju ne možete da pronađete ni u specijalizovanim prodavnicama. 

Niz senzora nadzire pečenje odrezaka

U restoranima baš i ne očekujemo ljubav, nego ispunjene higijenske uslove, ugodan ambijent i ukusnu hranu. Tada se ideja o kuvaru robotu kakav koriste u restoranu Creator u San Francisku ne čini loša. Naime, tamo koriste dva robota veličine automobila, koji u sat vremena mogu da naprave 120 hamburgera. Ne ispeći, nego u potpunosti napraviti - od mlevenja mesa, dodavanja začina, oblikovanja, pečenja, rezanja paradajza, ubacivanja sira i senfa. Niz senzora koji su ugrađeni u njega nadzire pečenje odrezaka, piše BBC.  

Robote kontroliše algoritam koji koristi informacije iz 11 termalnih senzora, uz to ima oko 350 drugih senzora, 20 ventilskih pogona (aktuatora) i 20 računara, a idejni tvorac je inženjer Aleks (Alex) Vardakostas. 

Hamburger za 6 dolara

Kakav je rezultat nastao kombinacijom kuvanja i robota, ne znamo, ali, ova mašina radi hranu po porudžbini. I to toliko precizno da ovi hamburgeri nemaju samo sir, senf i paradajz, nego su tu umaci od luka, dva tipa soli, umeboshi šljive i meksičkog umaka od čilija i čokolade. Iako se radi o kvalitetnim namirnicama i pomno pripremljenom obroku, ovi hamburgeri, kako se navodi, nisu skupi za tamnošnje uslove. Koštaju kao oni namenjeni za masovno tržište - šest dolara, što je omogućeno uštedom na troškovima rada. 

Brza hrana je sve brža

Robot seče sastojke i izliva umak direktno na pecivo, te tako smanjuje količinu dosadnog i inače automatizovanog rada u kuhinji, a sastojci su istovrmeno svežiji. Druga korist je brzina što je značajno jer brza hrana postaje sve brža. 

Za jedan hamburger potrebno je pet minuta, a kako robot može da napravi više hamburgera odjednom, sveži obrok može biti pripremljen svakih 30 sekundi, ako mašina radi punom brzinom.

Kako je na drugim mestima?

Na drugoj strani SAD-a, u Bostonu, u jednom restoranu takođe koriste robote, ali u pripremi jela u vok tiganju. Naručivanje se vrši putem ekrana na dodir, a robot je deo šoua.

U Kini koriste robote da bi pripremili tradicionalnu huansku hranu jer, navodno, teško nalaze kuvare koji bi pripremali ovakve obroke. Tamo umesto uobičajenog osoblja od osam ljudi, imaju tri robota i dva ljudska "pomoćnika". 

Roboti se primenjuju i u izradi pice, pa tako u Kaliforniji postoje dostavljači koji u kombiju, pomoću robota za devet sekundi razvaljaju testo, razdele premaze i ostale sastojke, te ih na kraju ispeku, pa pica kupcu dolazi kao da je sam izvadio iz rerne. 

Osim što se želi uštedeti na vremenu, ali i troškovima rada, na ovaj način se želi više posvetiti kupcima. Znači, robotizovana kuhinja ne znači nužno manje zaposlenih, nego radnike koji će direktno komunicirati sa korisnicima, a ne raditi dosadne poslove rezuckanja i znojenja nad uzavrelim hamburgerima.