Prerada mesnih proizvoda najisplativija zaokruženom proizvodnjom

Porodica Jovanović iz Laćarka kod Sremske Mitrovice spojila je moderno i tradicionalno, kroz brend "But&Co", finalizacijom proizvoda, pa je dotadašnji tov svinja unapredila u uspešnu proizvodnju suhomesnatih proizvoda sremskog kraja. Danas prave slaninu, sremsku kobasicu, suvi vrat, buđolu, pečenicu, domaći kulen, sremski kulen, sremsku šunku.

Bitno je istaći da je na ovom gazdinstvu zaokružen ceo proces proizvodnje, od njive do trpeze. Jovanovići imaju sopstvenu proizvodnju stočne hrane za tovljenike, čijim se klanjem, obradom i tradicionalnom pripremom mesa dobijaju vrhunski kvalitetni proizvodi. Suhomesnati proizvodi koji se proizvode na ovom gazdinstvu su potpuno prirodni, bez upotrebe aditiva.

Cilj - specifičan ukus, a ne obim proizvodnje

Naš sagovornik Milenko Jovanović, jedan od dvojice sinova, kaže da je u proizvodnji akcenat na kvalitetu proizvoda, a ne na količini. Cilj je da se zadrži prepoznatljivost proizvoda po specifičnom ukusu koji je tradicionalan za ovaj kraj, a ne po svaku cenu, povećanje obima proizvodnje.

S obzirom da nije reč o masovnoj proizvodnji, ovi proizvodi se ne prodaju u lancima marketa, već u delikatesnim prodavnicama, beogradskim hotelima i restoranima, vinotekama, jer se odlično slažu uz određene vrste vina, a mogu se kupiti i poručivanjem preko interneta ili na kućnom pragu porodice Jovanović. U budućem periodu, ideja je da ovi tradicionalni proizvodi iz Srema postanu sastavni deo ponude seoskog turizma gde se mogu degustirati i kupiti.

Sremski proizvod koji ne zaostaje za evrpskim

Milenko je zajedno sa svojim bratom, uz pomoć roditelja, pre pet godina na svom gazdinstvu oživeo tradiciju, učinio je dostupnom izvan sremskog kraja i želi da njegovi proizvodi budu poznati i van granica naše zemlje. Posebno ističe da proizvodi sa njegovog gazdinstva ne zaostaju za prepoznatljivim evropskim proizvodima iz iste kategorije. Za ovakvo razmišljanje i pristup proizvodnji je u velikoj meri zaslužno obrazovanje, ali i sa druge strane sreća u nesreći da nije mogao da nađe posao u struci.

Vratio se iz Moskve da u rodnom Laćarku pravi suhomesnate specijalitete

"Studirao sam Ekonomski fakultet u Novom Sadu, gde sam proveo dve godine. Otišao sam na razmenu studenata u Moskvu, gde sam i diplomirao. Nakon završetka studija, trudio sam se da nađem posao u struci, gde sam bio na velikom broju testiranja i razgovora. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, odlučio sam da se vratim na gazdinstvo i unapredim postojeću proizvodnju", kaže Milenko.

Preradom eliminišu se problemi proizvođača žive stoke

Upravo u tim proizvodima, naš sagovornik je video šansu za unapređenje proizvodnje na svom gazdinstvu. Finalnim prozvodom ostvaruje se dodatna vrednost proizvoda, a sa druge strane eliminišu se problemi koje imate kao proizvođač žive stoke. Najveći problem je uvek bio što kupac određuje cenu, na koju utiče u velikom slučaju uvoz jeftinog mesa. Finalizacijom proizvodnje i dobijanjem vrhunskog proizvoda koji je jedini u Republici Srbiji zaštićen oznakom geografskog porekla za prozvode od mesa, lanac stvaranja vrednosti je na strani porodice Jovanović.

Da ova proizvodnja donosi benefite složio se naš sagovornik. Međutim, kao i na svakom početku, prilikom povratka na gazdinstvo Milenko se susreo sa velikim problemima.

"Na početku je bilo između 500 i 600 tovljenika po turnusu i 40 ha pod ratarskom proizvodnjom za stočnu hranu. Ako povećamo broj tovljenika, treba da povećamo i površine, što je u ovom kraju izuzetno skupo. Za jedan hektar poljoprivrednog zemljišta potrebno je izdvojiti 20.000 evra, dok je zakup između 400 i 500 evra."

Zaokružena proizvodnja sa proizvođačem koji je i radnik i prodavac

Osim članova porodice, na gazdinstvu je angažovano još četvoro radnika, s tim da se mesari dodatno angažuju na svakih petnaestak dana. Sada je to već uhodan i razrađen posao. Ipak i pored obrazovanja, naš sagovornik je zadužen ne samo za menadžerski posao. Njegove obaveze takođe kreću od rada u polju, a završavaju se u direktnom kontaktu sa kupcima kojima razvozi proizvode ili ih dočekuje na kućnom pragu.

Kako oceniti kulen?

Poseban značaj za unapređenje i proširenje proizvodnje ima pomoć države, a naročito pokrajine. Naš sagovornik kaže da ta sredstva nisu uvek velika, ali su dovoljna da se postepeno iz godine u godinu povećava obim proizvodnje. Da bi se ostvarila pomenuta pomoć, potrebno je da gazdinstvo ispunjava određene uslove, što je velika muka za poljoprivrednike. U ovom slučaju, Milenko to ističe kao nužnost za uspešno poslovanje.