Od muzičkog vaspitanja do proizvodnje ulja industrijske konoplje

Za bavljenje poljoprivredom sve se češće odlučuju ljudi rešeni da naprave bitniju promenu u životu. Vladimir Krstonošić iz Kikinde odskora se sasvim posvetio poljoprivredi. Međutim, bavljenje agrarom za njega nije novo iskustvo.

"Kao desetogodišnjak čuvao sam guske, pa postepeno savladavao različite poljoprivredne poslove, primereno uzrastu, koje mi je pokazivao otac. Danas se malo šta od tih poslova radi ručno, ali svakako, nijedan posao koji obavljam na našem gazdinstvu mi ne pada teško", ističe Krstonošić.

Industrijska konoplja sve više se uzgaja u Vojvodini

Na važan korak kada je reč o poslu kojem će se posvetiti naš sagovornika je podstakla situacija sa pandemijom virusa korona. Preciznije, veliki problem predstavljala je nemogućnost da se bavi muzikom - njegovim do tada osnovnim zanimanjem.

"Radio sam ranije u lokalnoj muzičkoj školi kao nastavnik stručnog predmeta, ali sam se uporedo bavio i estradnim muziciranjem. Kada je počela pandemija bilo mi je jasno da do daljnjeg neću moći da računam na nastupe kao na izvor prihoda. Jedini logičan izbor bio je da se sasvim preorijentišem na poljoprivredu kojoj su bili posvećeni i moj otac i moja supruga, a agrar je funkcionisao nesmetano i kada je sve stalo."

Bolje svaštariti za opstanak

Ipak, poljoprivredno iskustvo ove kikindske porodice govori da je verovatno najbolje baviti se uzgojem različitih stvari - odnosno, svaštarenjem. Iako mnogi savetuju da je bolje specijalizovati se za određenu granu poljoprivrede, Krstonošić misli da je upravo raznovrsna ponuda prilika za opstanak malih gazdinstava.

"U našem slučaju, iz naše prakse, svaštarenje je ključno. Treba imati u vidu da i potrošač najčešće sve želi da nađe na jednom mestu, ukoliko je moguće. Mi ne želimo da, na primer, proizvodimo jedino krompir, pa da budemo primorani da ga prodajemo nakupcima po ceni koju oni diktiraju", kaže ovaj proizvođač i dodaje da se u ovom trenutku bave proizvodnjom domaćih jaja, kozjeg mleka i sireva, svežeg i sušenog povrća i hladno ceđenih ulja.

Proizvodnja hladno ceđenih ulja kao ideja rodila se pre desetak godina, kada su se ista vratila "u modu" i kada je počela da se u svetu razvija svest o štetnosti visokoprocesuiranih namirnica. Od ideje do realizacije, ipak, moralo je proći nekoliko godina, najviše zbog finansija - jer nije bilo dovoljno novca za kupovinu prese.

"Prošle godine je lokalna samouprava raspisala konkurs za subvencionisanje, između ostalog, i nabavke opreme za hladno ceđenje ulja. Za nas je to bila prilika koja se nije smela propusti. Dakle, svojim sredstvima, i uz pomoć subvencija krajem novembra prošle godine kupili smo novu presu SPU 20, proizvedenu u Srbiji."

Teškoće u nabavci deklarisanog semena

Obuku za rukovanje mašinom Krstonošić i supruga prošli su još u fabrici u Senti, prilikom prijema mašine, ali su sve druge informacije nalazili na internetu ali i u stručnoj literaturi, koju su nabavili od prijatelja iz Rusije.

"Nema tajni kada je u pitanju sama tehnologija ceđenja ulja: potrebno je sipati sirovinu u koš prese, uključiti presu i podešaviti pritisak tako da temperatura ulja ne prelazi 40 stepeni", pojasnio je naš sagovornik i istakao da ipak, učenje im nije bilo teško, za razliku od nabavke semena.

"U pitanju je specifičan problem jer je potrebno nabaviti deklarisano seme nekih alternativnih kultura koje koristimo kao sirovine za proizvodnju - konkretno, uljani lan. Važno je naglasiti da je ključna stvar u ovoj proizvodni kvalitetna sirovina."

U ovom gazdinstvu cede i suncokret, uljanu repicu, uljani mak i industrijsku konoplju. Od jeseni planiraju da uvedu i uljanu tikvu, kikiriki i koštice grožđa. Najviše pažnje privlači nesumnjivo ulje konoplje, industrijske biljke sa veoma svestranom primenom.

Konopljina proteinska pogača, koja se dobija kao nusproizvod prilikom hladnog ceđenja ulja veoma je tražena roba i svoju primenu nalazi u šaranskom lovu i u ishrani konja, saznali smo.

"Trenutno nemamo sopstvenu proizvodnju merkantilnog zrna industrijske konoplje, već sirovinu nabavljamo na veliko od proizvođača, ali bih da naglasim da se seme potpuno legalno kupuje i na malo u svim bolje snabdevenim prodavnicama stočne hrane ili ribolovačke opreme", stigla je informacija iz prve ruke.

Uslovi i propisi proizvodnje

Važno pitanje tiče se dozvole za uzgoj. Izdaje ga Ministarstvo poljoprivrede, a procedura je jednostavna. Potrebno je da su površine namenjene za setvu ove kulture veće od pola hektara, za šta se prilaže izvod iz katastra, i neophodno je dokazati da je nabavljeno deklarisano seme sa liste registrovanih sorti u Srbiji. Naravno, važna je i potvrda iz MUP-a da podnosilac nije kažnjavan zbog posedovanja narkotika.

"Plaća se i neka taksa, naravno, ali bih istakao da su dobavljači semena radi da pruže pomoć oko procedure za dobijanje dozvole. Nas konkretno nije pravna procedura odvratila od proizvodnje industrijske konoplje za ovu sezonu. Štaviše, sama biljka se vrlo jednostavno uzgaja, dok problem predstavlja vršidba", kaže Krstonošić i dodaje da je stablo  veoma žilavo i končasto, i to otežava rad kombajna.

Povratak konoplje na srpske oranice

"Ne bih savetovao nikome da se upušta u proizvodnju ako nema vlastiti kombajn."

Količine se iz meseca u mesec povećavaju

Iako su hladno ceđena ulja poznata od davnina, prosečan savremeni potrošač je ipak više navikao na rafinisano ulje, margarin, industrijsko alkoholno sirće i slično. Ipak, uprkos ovoj činjenici koja se tiče prehrambenih navika naših ljudi, interesovanje za proizvode porodice Krstonošić premašilo je prvobitna očekivanja.

"Mnogi probaju iz radoznalosti, neki pak traže tačno određni proizvod zbog režima ishrane, ili nešto sasvim treće, ali poenta je da svaki kupac ima svoj razlog koji ga dovodi na naša vrata. O količinama proizvoda koje plasiramo na tržište je rano govoriti. Sve je još u povoju i količine se iz meseca u mesec uvećavaju", kaže kikindski proizvođač.

Cene proizvoda u okviru su tržišnih za tu kategoriju namirnica. Hladno ceđena ulja skuplja su od rafinisanih jer se postupkom hladnog ceđenja od iste količine sirovine dobija dosta manja količina, ali neuporedivo kvalitetnije i viskoznijeg ulja. Zato je i potrošnja hladno ceđenih ulja znatno niža.

"Još uvek poslujemo sa gubitkom. Na to smo bili i spremni od početka, jer bi bilo nerealno očekivati pozitivan bilans u prvoj godini. To važi gotovo za svaki biznis. Nas posebno raduje činjenica da su naši kupci koji su i ranije konzumirali ovu vrstu ulja i domaćih i stranih proizvođača istakli naše ulje kao najbolje od svih koje su probali", kaže Vladimir Krstonošić i dodaje da im naročito imponuje što su među njima i državljani najrazvijenijih zemalja sveta.