Novosađani "poludeli" za skockanom prasetinom

Da li znate da pečenje sadrži najveći izvor proteina i dobrih kalorija koje mogu da zasite organizam. Jedno od takvih pečenja je i zanimljiv proizvod - bajadera. Ne one slatke, već slane, ne od oraha i čokolade već od mesa.

Ovaj specijalitet pravi se u Novom Sadu, kod najboljeg majstora za pečenja Minje Tucakova, koji već nekoliko godina jedini u vojvođanskoj prestonici nudi skockanu prasetinu, ali i druge vrste skockanog mesa.

Šta će biti na jelovniku 2030. godine?

Ideja "potekla" iz Dubaija

Naš sagovornik se uslužnim pečenjem mesa bavio punih 15 godina, a od pre pet godina, on je počeo da "skockava" jagnjetinu, junetinu i prasetinu. Minja nije samouk, jer objašnjava kako su njegovi deda i otac bili mesari. 

"Dugo sam razmišljao šta je to što bi mogao da pravim, a da se razlikuje od ostalih pečenjara, da bude ukusno i lepo na oko, a do izuma sam došao sasvim slučajno. Ova moja priča je poprilično smešna. Naime, jedne večeri došao sam kući pripit i zbog tog mog stanja nisam mogao da spavam, te sam gledao TV. Pošto nije bilo ništa zanimljivo, izvrteo sam kanale desetak puta i tada sasvim slučajno privukla mi je pažnju neka dokumentarna emisija o Dubaiju gde sam video kako kuvari presuju i seku juneći but," priseća se Minja.

Tada mu je kroz glavu prošla ideja kako bi i sam mogao da se oproba u ovom zanatu, ali sa prasetinom. Nije dugo čekao i već je sutradan ranom zorom, sve ovo ispričao svom prijatelju.

"Posle tri dana za drugarov rođendan, oprobao sam svoje umeće, odnosno napravio sam prvu skockanu prasetinu. Gosti su bili oduševljeni ovim mojim izumom, a kako to biva, dobre stvari se brzo šire, te su počele da stižu i prve narudžbine. Nakon izvesnog vremena više nisam mogao sve sam da postignem, te je počela da mi pomaže i porodica; zato volim da istaknem da je ovde reč o porodičnom biznisu," prepričava Minja. 

Skockano meso zahteva stroga pravila: Najviše posla tokom zime

Iako voli da se šali, kod njega ipak postoje vrlo stroga pravila koja moraju da se ispoštuju, a naravno ono što je najbitnije jeste poštovanje higijenskih pravila.

"Kao i u svakom drugom poslu, mora da se poštuje red, rad i disciplina. Šala je šala, ali kad ima puno posla i kada su mušterije u pitanju, sve mora da je pod konac. Koliko god se činilo, ovo ni malo nije jednostavan posao. Ispeći prase ili jagnje je najlakši deo posla, pravi posao tek kasnije predstoji. Zato porudžbine primam preko telefona, dok od kafedžija tražim da pošalju sms poruke. Preporuka je da se nazove bar tri do četiri dana ranije, a razlog tome, je što se kocke prave 24 sata.Da bi bile baš ukusne, najbolje bi bilo da odstoje 48 sati," navodi sagovornik. 

Prema njegovim rečima, najviše je posla tokom zime jer se tada proslavljaju slave, pa da bi sebi olakšao posao napravio je mini protokol. "Sve mora da bude pod konac, prasiće nabavljam na farmi u Čurugu, jer je su tamo najbolji, odnosno imaju najbolju kilažu za ovaj specijalitet. Nakon što se prase ispeče, dok je još vruće se otkosti, a zatim ga presujem i na kraju sečem na jednake kocke. Raspored je sledeći - korica je prva po redu, zatim ide masnoća i na kraju krtina. Ista procedura je i sa drugim vrstama mesa," otkriva Minja. 

Kina zbog svinjetine smanjuje carine na uvoz, a na tržište stavlja državne rezerve

Čisto meso - nema kostiju i masnoće 

Kako kaže, ovako pripremljena prasetina je isplativija za kupce, posebno kada je reč o proslavama ili svadbama, kada se poprilično "brljecka" po mesu. Parčad je ista sa podjednako masnoće i krtine. 

"Kada se na sto iznese sečena prasetina, gosti po nepisanom pravilu biraju samo krtinu, pa isprevrću sve što je na ovalu. Deca takođe vole krto, pa kada se na klasičan način seče prase, više od pola se baci. Ovo je mnogo isplativije, a veličina kocki zavisi od toga šta kupac želi," objašnjava Minja.

On kaže da se ova vrsta prasetine servira i konzumira hladna i ne preporučuje podgrevanje kako se ona ne bi raspala. "Mnogi su probali da me kopiraju, ali ipak nisu uspeli u tome. Ova vrsta posla mora da se voli, a sem umeća potrebno je pružiti puno ljubavi i strpljenja, ali i znanja i rada, kako bi svi podjednako bili zadovoljni," zaključio je Minja. 

Kilogram iznosi 2.000 dinara, što kako sagovornik kaže nije skupo, jer se dobije čisto meso i nema bacanja kostiju i masnoće.